Tema - Srbija

Avantura zvana mali biznis

Sektor malih i srednjih preduzeća (MSP) sve je bitniji faktor ukupnog privrednog rasta, jer ostvaruje 60 odsto BDP-a Srbije, 45 procenata ukupnog izvoza i upošljava više od 45 odsto zaposlenih.

Uprkos tome, statistika neumoljivo upozorava da ovaj nosilac razvoja nije ni približno iskorišćen. Preduzetnici se suočavaju sa problemima finansiranja i naplate, te državnim nametima, starom tehnologijom i komplikovanom administracijom, zbog čega su sve manje sposobni da proizvode i opstaju.

Ukupno 99 odsto preduzeća čine MSP (oko 300.000), ali kao da nema izgleda za bolju budućnost ovih privrednika koji zapošljavaju do 50 radnika. Očigledno je da su bankarske kamate, koje idu preko 15 odsto, prilično visoke, te da su kreditne linije, koje obezbeđuje država, nedovoljne ili pak suviše zahtevne. A povoljni krediti Evropske investicione banke, te Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih evropskih institucija, zadovoljavaju jedva šest odsto razvojnih potreba ovog sektora.

Prema podacima Ministarstva ekonomije, u 2008. i 2009. godini kroz programe podrške razvoju MSP, pomoć od bespovratnih 178,3 miliona dinara dobilo je tek 749 preduzeća. I nedavno je Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA raspisala konkurs za dodelu 80 miliona dinara bespovratnih sredstava. Ali samo za već uspešna preduzeća koja se bave proizvodnjom ili uslugama namenjenim izvozu i trenutno nemaju većinsku zastupljenost u inostranstvu, ali poseduju potencijal i dobre poslovne projekte. Pitanje je koliko kvalitetnih projekata ostaje nepokriveno ovom vrstom podrške, s obzirom na to da je obim sredstava mali, a MSP se bore sa besparicom koja nije nužno posledica „neprilagođenosti“ njihovih proizvoda ili usluga domaćem, a posebno stranom tržištu. U poslednjih godinu i po dana svaki treći MSP bar jednom je bio nelikvidan, a svaki peti u blokadi. Neretko padaju u nelikvidnost i zato što ne mogu da naplate potraživanja od javnih preduzeća na primer.

„Veliki je problem osvajanja novih tržišta, jer naš MSP često nema mogućnost i kapacitet da samostalno nastupa i da se promoviše na novim tržištima, pa je sigurno potrebna pomoć države, odnosno resornih ministarstava, te Privredne komore i SIEPA“, kaže za „Novac“ Vladimir Krulj, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Opada broj MSP, a naročito radnji. U odnosu na 2008. preduzetnici su prošle godine smanjili broj zaposlenih za 5,8 odsto (na 49.800). Pali su im i ukupni prihodi za skoro osam procenata (na 179 milijardi dinara).

Zabrinjava i njihova struktura, s obzirom na to da je više od 70 odsto kao osnovnu delatnost prijavilo trgovinu, i da se tek 14 odsto bavi proizvodnjom (pre deset godina u proizvodnji je bilo njih 17 odsto). Preostalo su finansijske usluge i javna komunalna preduzeća. U Nemačkoj je, recimo, u proizvodnji čak polovina privrede. U srednje razvijenim zemljama, kao što su Slovačka i Češka, proizvodnjom se bavi svako treće preduzeće, dok je u Poljskoj u proizvodnji 36,5 odsto privrednika.

Drugim rečima, MSP je najaktivniji upravo u onim delatnostima koje i inače dominiraju srpskim izvozom. A čak dve trećine ukupnog srpskog izvoza, a to u velikoj meri važi i za MSP, obuhvata proizvode nižeg nivoa prerade. Tehnološka zaostalost je veliki problem MSP. Prosečna starost mašina, opreme i visokotehnoloških alata u privredi Srbije bila je sredinom 2009. godine 29,5 godina, a u sektoru MSP 24 godine. „Zbog nemogućnosti da podignu kredite za nove mašine, domaći MSP uglavnom nabavlja polovne na međunarodnim sajmovima polovnih mašina i opreme, što se negativno odražava na produktivnost rada, amortizaciju i kvalitet proizvoda“, kažu u Uniji poslodavaca Srbije.

Zadržavanje stranog tržišta upravo je i bio razlog zašto se usred krize mladenovačka „Keramika“ odlučila na neuobičajen potez. „Nedavno su investirali dva miliona evra u novu opremu za proizvodnju sanitarne keramike i dimovodnih cevi. Glavni motiv je bio pariranje konkurenciji u bližem i daljem okruženju“, kaže direktor ove firme Branko Todorović.

Ukupna opterećenja države su previsoka i nerazvojna. PDV od 18 odsto i porez na dobit od 10 odsto deluju stimulativno, ali postoji više desetina drugih opterećenje, tzv. prikrivenih poreza koja stvaraju ogromne troškove, slažu se privrednici. Tako su privrednici dužni da ove troškove ukalkulišu u finalnu cenu proizvoda. To znatno otežava izvoz, jer povećava cenu finalnog proizvoda i onda ga je teže plasirati u inostranstvu gde vlada žestoka konkurencija.

Tekstilac Dragan Mijalković, vlasnik firme „Karmod internacional“ iz Pirota, koja je isključivo orijentisana na izvoz, kaže da je izvoznicima najveći problem upravo loša poreska politika.

„Naša poreska opterećenja čine 60 odsto cene robe, dok su u okruženju ukupni porezi oko 40 procenata. Jednom smo tražili da nam odlože plaćanje poreza za pet meseci kako bismo platili ratu za kredit i isplatili radnike, a u Poreskoj upravi su nam odgovorili da stavimo u zalog lokale i stanove ili će nam blokirati račun“, kaže Mijalković za „Novac“.

Vladimir Krulj kaže da je problem i produktivnost rada koja je daleko ispod evropskog proseka. Prema zvaničnim procenama, vrednost BDP-a po zaposlenom u Srbiji je 4,5 puta manja od proseka EU.

Nekako se čini da se sve više radi stihijski, i to odlascima pojedinih ministara i samostalnim nastupom naših preduzeća od kojih samo ona velika za to i imaju novac.

Takođe, dobijanje sertifikata, atesta i drugih potvrda o kvalitetu je usporeno i iziskuje značajne troškove zbog preglomazne birokratije, a država je nemarna da ubrza seču suvišnih propisa...