Tema - Srbija

Država ne može da proda zapise kojima popunjava budžet

Investitori nemaju poverenja da će dinar ostati stabilan i to su jasno pokazali na aukciji državnih zapisa pre dva dana kada je prodato samo 17,5 odsto emisije osamnaestomesečnih državnih papira.

Kupci zapisa su bile samo dve domaće banke. Od stranih ni traga ni glasa.

Da su strani investitori izgubili veru u srpsku valutu potvrđivalo se manje-više i na prethodnim aukcijama državnih zapisa tokom juna kada je zavisno od aukcije prodavano tek 30, 40, 60 odsto emisije. Početkom maja, kada je država tek započela s prodajom osamnaestomesečnih zapisa, interesovanje investitora na prve dve aukcije bilo je čak četiri, pet puta veće od mogućnosti kupovine. I to pri kamati od 9,5 odsto na godišnjem nivou, a sada Ministarstvo finansija trezorske zapise nije uspelo da proda ni sa kamatom od nepunih 11 odsto na godišnjem nivou.

Obrt na tržištu državnih hartija od vrednosti nastao je nesumnjivo zbog toga što dinar stalno gubi vrednost i što se ne zna kada će se to propadanje zaustaviti. Od početka godine dinar je oslabio osam odsto, a od prošlog leta čak deset odsto. Stručnjaci kažu da interes investitora treba tražiti na razlici na prinosu na evre koji dostiže dva, tri, pa i do četiri odsto i kamate od 11 odsto na dinarske zapise, što znači da dinar može da depresira najviše sedam, osam odsto. Po toj računici zapisi su već „pali na ispitu”.

Pad vrednosti dinara tako je doveo u pitanje nameru države da započne s izdavanjem dugoročnih hartija od vrednosti radi pokrića budžetskog deficita.

Direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija Branislav Tončić kaže da su oni svesni nastalog problema i da će pokušati da ga otklone. Jer, na poslednjoj aukciji osamnaestomesečnih zapisa uspeli su da „namaknu” oko pola milijarde dinara ili samo šestinu od tri milijarde dinara ukupne emisije koje su joj neophodne za budžetske potrebe.

– U julu će biti manje aukcija dugoročnih zapisa, a smanjićemo i obim tih emisija. Povećaćemo emisije tromesečnih zapisa kod kojih je zbog kraćeg roka rizik manji. Mi moramo da „zatvorimo” javni dug i opcija je da se kao i prošle godine zadužimo u evrima kod komercijalnih banaka. Razmišljamo i o emitovanju državnih hartija indeksiranih u evrima, ili onih kod kojih bi kamata bila promenljiva kako bi investitoru obezbedila realan prinos – kaže Tončić dodajući da je loše to što višak dinara „beži” u evre, a ne u državne zapise, čime se podgreva tražnja za tom evropskom valutom. Zabrinjavajuće je, kaže, i to što na poslednjoj aukciji nije ni bilo ponuda da bi se Ministarstvo finansija eventualno odlučilo na povećanje kamate što znači da tržište ne pokazuje koja je to cena po kojoj bi investitori bili voljni da kupuju državne zapise.

Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, kaže da je slaba tražnja za državnim hartijama od vrednosti posledica nesigurnosti investitora u proceni očekivanja kretanja prinosa na ove hartije.

– Isto se dešava i na drugim tržištima u okolini. Nestabilnost u regionu umanjuje apetit za rizikom i to ima uticaja i na nas – kaže Petrović.

U Unikredit banci, koja je bila jedan od većih kupaca državnih papira, potvrđuju da je pad tražnje za osamnaestomesečnim zapisima Trezora najvećim delom prouzrokovan padom vrednosti dinara u odnosu na evro u poslednja dva meseca, kao i smanjenjem dinarske likvidnosti na međubankarskom tržištu.

Ekonomista Goran Nikolić ne misli da postoji kriza državnih zapisa.

– Dinar će i dalje da pada, i to još tri, četiri odsto, jer sve preko toga ugrožava projektovanu inflaciju. Kada se na jesen kurs stabilizuje, interesovanje investitora će da poraste. Sada samo nije pravo vreme za prodaju zapisa. Banke znaju da će se kurs stabilizovati jer NBS ima velike devizne rezerve, samo je procena centralnih monetarnih vlasti da je bolje da sada puste dinar da pada. Kupci zapisa uvek imaju zaradu, na osamnaestomesečne zapise to je ipak 18 odsto, a malo je verovatno da će dinar toliko da izgubi na vrednosti – kaže Nikolić.

Inače, od početka 2009. godine pa računato s poslednjim aukcijama trezorskih zapisa ukupno zaduženje države po ovom osnovu, znači dug s kamatom, dostiglo je 130 milijardi dinara. Do kraja godine, prema planu, trebalo bi da se uveća na 200–220 milijardi dinara. Deficit je, podsećanja radi, projektovan na 107 milijardi dinara.