Poslovne vijesti - Srbija

"Fijat" će zaposliti 2.000 radnika do marta

"Fijat" i njegov glavni kooperant "Manjeti Mareli" početkom sledeće godine zaposliće 2.000 novih radnika, saznaje "Blic".

Menadžeri italijanske kompanije, zaduženi za ljudske resurse, na jučerašnjem sastanku sa direktorkom kragujevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje dogovorili su se da u septembru počne priprema novih radnika, koji će početkom 2011. dobiti posao u novim pogonima automobilske industrije.

U fabriku automobila će novi radnici ući u februaru, a pre toga će za njih biti organizovani seminari na kojima će se upoznati sa standardima kvaliteta u "Fijatu", kodeksom ponašanja i bezbednosti na radu.

Informaciju o zapošljavanju 2.000 radnika potvrdila je za "Blic" Ljiljana Petrović, direktorka tržišta rada u Kragujevcu, i dodala da je napravljen i plan "u kome se zna šta poslodavci traže i koje uslove radnici treba da ispune".

- Od svih radnika koje čeka posao za proizvodnju novog "Fijatovog" modela, njih 90 odsto su proizvodni radnici, metalske struke, sa trećim i četvrtim stepenom stručne spreme. Najviše mesta ima za ljude koji su stari do 30 godina. Deset odsto radnih mesta je rezervisan za oko 200 visokoobrazovanih kadrova, pre svega inženjera. Posao će dobiti mašinski i saobraćajni inženjeri i inženjeri zaštite na radu, kao i manji broj ekonomista - kaže Ljiljana Petrović i naglašava da će oni morati odlično da znaju engleski jezik.

Sva nova radna mesta biće popunjena ljudima iz Kragujevca koji čekaju posao. Razgovori s njima su već otpočeli, a na tržištu rada očekuju da će broj zainteresovanih za posao u "Fijatu" biti tri puta veći od potrebnog. Trenutno se 23.700 nezaposlenih vodi na evidenciji Nacionalne službe u Kragujevcu, od toga 13.000 sa trećim i četvrtim stepenom stručnosti, a bar polovina ih je mlađa od 30 godina.

Kako saznajemo u menadžmentu kompanije "Fijat Srbija", radnici koji budu izabrani pre svega za proizvodnju novih modela koji će se praviti u Srbiji, a prodavati širom sveta, u količini od 200.000 jedinica godišnje, proći će obuku na licu mesta, u samim proizvodnim halama. Manji deo radnika će ići na obuku u Italiju.

Aleksandar Ljubić, savetnik u Ministarstvu ekonomije, kaže za "Blic" da će "do kraja februara biti završeni svi građevinski radovi na obnovi fabrike automobila, a ’Fijat’ je već naručio novu opremu od dobavljača, koja će tada početi da pristiže u Kragujevac".

- Mi se ne mešamo u kadrovska pitanja "Fijata", ali znamo da ova kompanija poštuje ugovor koji je potpisala sa državom, i da će "Fijat" u samom startu nove proizvodnje, koja je planirana za kraj naredne godine, primiti 1.500 novih radnika, dok će "Manjeti Mareli" zaposliti u prvi mah 500 radnika - kaže Ljubić.

Menadžment "Fijata" planira da u novoj industrijskoj zoni Korman polje, koja je namenjena za automobilsku industriju i prostire se na 80 hektara, svoje hale izgradi ukupno 14 firmi iz Italije koje proizvode vitalne delove za njegove automobile. Računa se da će novi posao, povezan sa auto-industrijom, dobiti u centru Šumadije blizu 8.000 radnika, jer prema standardima koji važe u svetu, na svakog radnika koji radi u montaži automobila dolaze još tri-četiri radnika u proizvodnji komponenti i delova.

Otkazi zbog narušavanja radne discipline

Da je osnovni uslov koji strani poslodavci postavljaju pred radnike u Srbiji „radna disciplina”, pokazuje i primer južnokorejske kompanije „Jura”. U Rači, gde postoji fabrika elektronskih sklopova i instalacija, zaposleno je više od 900 radnika, a od njih je 500 novih, sa tržišta rada. Uslovi su jasni - početna plata od 19.800 dinara, koja u roku od tri meseca može da bude veća i za 50 odsto, pauza od pola sata za ručak obezbeđen u menzi, zabranjeno pušenje u toku osmočasovnog radnog vremena. Radi se u tri smene, a prevoz do posla je obezbeđen o trošku fabrike. Svi su pre potpisivanja ugovora o radu videli film u kome jasno stoji šta se od njih traži, i gde će i kako da rade. Svi radnici imaju ljude koji im pomažu da nauče posao ako ga dobro ne poznaju, ali su četiri radnice dobile otkaz zato što su navodno u radno vreme „vodile abrove”, i tako narušile radnu disciplinu.