Poslovne vijesti - Srbija

Grci prodaju petinu niške AIK banke

Grčka kriza nam više ne kuca na vrata. Posle rezultata stres testova nad 90 evropskih banaka, čini se, da nas problemi suseda sada direktno diraju. Pošto nije prošla test koji pokazuje otpornost na krizu, grčka ATE banka će skoro sigurno prodati 20,3 odsto akcija u niškoj AIK banci, što bi u krizi mogla da bude i negativna vest po srpsko tržište kapitala, tvrde sagovornici „Novca“.

ATE banka koja je i najveći pojedinačni akcionar domaće AIK banke objavila je nameru da prikupi između 243 i 500 miliona evra kako bi mogla izdržati krizne udare u slučaju oštrijih ekonomskih problema. Zajednička misija MMF-a, Evropske komisije i Evropske centralne banke (ECB) odobrili su grčkoj državi, koja poseduje 77 odsto akcija ATE banke, da učestvuje u dokapitalizaciji koja bi, u slučaju emisije akcija vredne 243 miliona evra, morala da obezbedi sredstva od 185 miliona evra. S druge strane, eksperti ECB-a predložili su ATE banci da proda svoje manjinske i većinske udele u bankama u Srbiji, Rumuniji i u grčkoj FBBank, dok je menadžment izjavio da će uraditi sve što je potrebno kako bi ojačao tržišnu poziciju.

Kako pišu „Woll Street Journal“ i „GR Reporter“, grčka banka „Pireus“ dostavila je vladi Grčke predlog da preuzme njen udeo u ATE banci, dok turski mediji špekulišu da bi se u preuzimanje mogla uključiti i turska „Zirat“ banka koja je u vlasništvu države.

Osim 20,3 odsto običnih akcija (akcije sa pravom glasa na skupštini akcionara), ATE banka je vlasnik i 24,9 odsto prioritetnih deonica AIK banke koje ne nose pravo glasa. Po ovonedeljnim cenama, ovaj celokupan paket vredi oko 50 miliona evra.

AIK banka: Nije nam svejedno

U AIK banci kažu da ih niko nije kontaktirao, da nemaju informacije o prodaji, ali da se za takvu transakciju banka i ne treba pitati. „ATE banka svoje akcije može da proda kome hoće, mada nam nije svejedno ko će to biti, jer su Grci naš najveći pojedinačni akcionar. Hoćemo kvalitetnog strateškog partnera koji će da razvija banku, bilo da je iz zemlje ili inostranstva“, kaže za „Novac“ predsednik Upravnog odbora AIK banke Ljubiša Jovanović.

Ovakav „aranžman“, međutim, pre bi mogao biti negativna vest po srpsko tržište kapitala, tvrde poznavaoci.
Milan Kovač, direktor „Dunav penzionog fonda“, kaže da banka dobro posluje, ali upozorava, da na cenu akcije utiče i rizikopremija „koja je danas u jugoistočnoj Evropi prilično visoka“.

„Nekad su akcije prodavane po ceni većoj od tržišne. Danas, međutim, s obzirom na makroekonomsku sliku i nestabilnost kursa, imamo veliku rizikopremiju, što znači da investitor želi da prođe jeftinije. Takođe, ova prodaja bila bi diktirana po zahtevu MMF-a i to u vreme kada preuzimanja banaka skoro da nema, što upućuje da bi potez ATE banke mogao da bude negativna vest po tržište kapitala“, kaže Kovač.

I Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Sinteza“ kaže da su moguća dva scenarija.

„Ako ATE banka odluči da proda udeo u AIK banci, to bi svakako uticalo na naše tržište. Pozitivno, ukoliko se brzo nađe kupac za akcije Grka što je vrlo verovatno, i negativno, ukoliko nije moguće pronaći kupca na ovim, već na nižim cenama akcije“, kaže Gujaničić za „Novac“.

Na pitanje kako bi nova vlasnička struktura mogla da utiče na cenu akcije, Jovanović iz AIK banke tvrdi, međutim, da mali akcionari ne treba da brinu. „Banka je za šest meseci ove godine ostvarila dobit od 28 miliona evra, što govori da li akcije treba kupovati ili prodavati“, poručuje Jovanović.

Inače, sa informacijom da bi Grci lako mogli da prodaju udeo u AIK banci, akcija ove niške banke počela je da raste. Za tri dana, sredinom ove nedelje, njena vrednost skočila je za skoro pet odsto na 2.924 dinara. Najviša istorijska cena ove hartije od čak 15.820 dinara postignuta je pre oko tri godine, u jeku berzanskog buma na srpskom tržištu kapitala.

NLB tik iznad crte

Osim grčke ATE banke, stres test nije prošla ni nemačka banka „Hipo Real Estate“. Ova banka, nema veze sa „Hipo bankom“ u Srbiji niti sa „Hipo Alpe-Adrija grupom“ u Austriji, potvrdili su nam u našoj „Hipo banci“. Na testu je palo ukupno sedam banaka i to uglavnom španske štedionice, „Diadi“, „Kahasuru“, „Espiga“, „Unim“ i banka „Civika“.

Prema pisanju slovenačkih listova „Dnevnik“ i „Finance“, NLB banka u Sloveniji je „tesno“ prošla test, preskočivši minimalnu adekvatnost kapitala tek za 0,2 odsto. Za banku najveći kreditni rizik predstavlja izloženost građevinskom sektoru gde ima zajmove vredne 1,2 milijarde evra, a problem je i „Pivovarna Laško“ sa 450 miliona evra duga. Mediji su špekulisali da je NLB-u u ovom trenutku potrebna dokapitalizacija od najmanje sto miliona evra dok je pred Vladu Boruta Pahora predstavljeno povećanje osnovnog kapitala od 400 pa do čak 600 miliona evra. Ukoliko NLB ne uspe prikupiti svež kapital, alternativa je povlačenje s nestrateških tržišta - iz Frankfurta, Praga, Ciriha i Sofije, te povlačenje iz lizing poslova, verovatna prodaja bečke „Adria banke“, a nije isključena ni prodaja „Banke Celje“, pišu „Finance“.

Želja je bila da većina banaka prođe

Analitičari kažu da rezultati stres-testova nisu povećali poverenje ulagača i da su napravljeni tako da većina banaka „prođe“. Banka „Kredit Svis“ u svojoj je analizi navela da su evropske banke u proteklih godinu i po namakle 220 milijardi evra dodatnog kapitala. S takvim iznosom moglo se očekivati da će većina banaka zadovoljiti kriterijume testova, komentar je te analize.

Najveća zamerka je to što po pitanju bankrota država nije testirala činjenicu kolike bi banke gu­bitke zabeležile na temelju vlas­ništva državnih obveznica, nego se samo koliko bi izgubile na teme­lju trgovanja tim obveznicama.
Mi­ni­malno zahtevana adekvatnost bila je šest odsto. Najbolje rezultate postigle su španska „Banka Marč“ (adekvatnost 19 odsto), te ma­đarska OTP banka (16,2 procen­ta) i poljska PKO Polski (15,4 odsto). Austrijske i italijanske banke koje posluju i na domaćem tržištu takođe su zadovoljile uslove, ali sa nešto nižim rezultatima.