Nema novca za “zelene” kilovate

Bez autora
Mar 25 2010

Ni četiri meseca posle usvajanja uredbe o podsticajima za proizvođače struje iz obnovljivih izvora, nijedan investitor nije potpisao ugovor sa Elektroprivredom Srbije. Najveća prepreka je nepostojanje tipskih ugovora između proizvođača i EPS, a pitanje je da li će ovaj pravni zastoj da bude rešen uskoro. Radoje Radojković iz Raške još od 2002. godine prodaje EPS struju iz svojih malih hidroelektrana i za kilovat-sat dobija 3,25 dinara, dok bi po usvojenoj uredbi trebalo da dobija čak tri puta više, tačno devet evrocenti. Radojković je vlasnik prve privatne legalne hidrocentrale u Srbiji, a nada se tome da će i među prvima potpisati ugovor za “zelene” kilovate. Nepostojanjem novog ugovora sa Elektroprivredom Srbije, kojim bi se naplaćivali kilovati u skladu sa Uredbom, od početka ove godine do sada izgubio sam tri miliona dinara.

Nema novca za “zelene” kilovateNi četiri meseca posle usvajanja uredbe o podsticajima za proizvođače struje iz obnovljivih izvora, nijedan investitor nije potpisao ugovor sa Elektroprivredom Srbije.

Najveća prepreka je nepostojanje tipskih ugovora između proizvođača i EPS, a pitanje je da li će ovaj pravni zastoj da bude rešen uskoro.

Radoje Radojković iz Raške još od 2002. godine prodaje EPS struju iz svojih malih hidroelektrana i za kilovat-sat dobija 3,25 dinara, dok bi po usvojenoj uredbi trebalo da dobija čak tri puta više, tačno devet evrocenti. Radojković je vlasnik prve privatne legalne hidrocentrale u Srbiji, a nada se tome da će i među prvima potpisati ugovor za “zelene” kilovate.

- Nepostojanjem novog ugovora sa Elektroprivredom Srbije, kojim bi se naplaćivali kilovati u skladu sa Uredbom, od početka ove godine do sada izgubio sam tri miliona dinara - kaže Radojković.

- Razumem sve teškoće u postupku, ali samo podsticajima država treba da pokrene ovaj vid proizvodnje “zelene” energije.

Naš sagovornik ističe da mala hidroelektrana u Raškoj ima snagu 45 kilovata, za koju je dobio status povlašćenog proizvođača, dok je još u proceduri mala hidroelektrana u Kuršumliji sa snagom od 350 kilovolt-ampera.

On kaže da ne odustaje i ima ideju da gradi jednu malu HE “Vladići 1” na Jošanici snage 800 kilovata, kao i još po jednu od 150 i 600 kilovata na Barskoj i Lisinskoj reci.

- U prvu HE sam investirao tadašnjih 50.000 maraka, dok sam lokaciju gde je druga zakupio od ŠIK “Kopaonik” na 30 godina - kaže Radojković.

- Mala hidroelektrana u Kuršumliji je koštala oko 200.000 evra i isfinansirao sam je sa kreditom Fonda za razvoj.

Na ugovor sa Elektroprivredom Srbije čeka i Dragan Ivković koji je na reci Vrla napravio malu HE snage 30 kilovata.

- Za 3.000 kilovat-časova struje od Elektroprivrede Srbije sada dobijem oko 9.000 dinara, što je jako malo, a trebalo bi da dobijam tri puta više - priča Ivković.

- Nisam obeshrabren, ali treba i drugi da se uključe u slične projekte. Voda teče, pa teče, a ne koristimo je.

Ima potencijala

Potencijal malih vodotokova procenjen je na 0,4 miliona tona ekvivalentne nafte ili tri odsto od ukupnih obnovljivih izvora - kažu u Ministarstvu energetike.

- Iskorišćenjem malih HE moguće je proizvesti oko 4,7 odsto od ukupne proizvodnje struje u Srbiji i oko 15 odsto sadašnje proizvodnje električne energije u hidroelektranama.

Planom Ministarstva do 2012. godine moglo bi da se izgrade male HE snage oko 45 megavata, a investicija je procenjena na 76,5 do 90 miliona evra.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik