Tema - Srbija

Neophodno bolje korporativno upravljanje

Većina firmi u Srbiji adekvatno definisala nadležnost Upravnih odbora, ali se problemi javljaju u proceduri imenovanja njihovih članova, jer se ne uzimaju u obzir ključne kvalifikacije, kao što su poznavanje finansija i revizije, pravna kompetencija, ljudski resursi i slično, kazala je vođa projekta unapređenja korporativnog upravljanja u Srbiji i Crnoj Gori Katarina Đulić.

- Postoji i duboko nerazumevanje u našim firmama o značaju nezavisnih direktora i ovaj uslov se često ispunjava samo na papiru, a po pravilu je reč o licu koje je povezano sa kontrolnim akcionarima - kazala je ona i dodala da je u Srbiji u samom začetku Komisija UO koja bi trebalo da pripremi analizu finansijskih izveštaja i strategije firme i druge materijale za odlučivanje na Upravnom odboru, a da je u većini firmi solidna situacija kada je reč o izvršnom odboru i sekretaru društva.

Takođe je ocenjeno da u Srbiji postoje kompanije koje su prihvatile principe korporativnog upravljanja i primenjuju ih u praksi, ali je potrebno raditi na daljem unapređenju prakse korporativnog upravljanja u preduzećima u nasoj zemlji.

- Akcionarska društva imaju razvijenu svest i veću privrženost korporativnom upravljanju, dok banke pokazuju bolje prosečne rezultate, kada su u pitanju kriterijumi koji se odnose na Upravni odbor i poslove nadzora i kontrole - rekla je potpredsednik PKS-a Vidosava Džagić, učestvujući u radu tog seminara u organizaciji PKS, Međunarodne finansijske korporacije i Beogradske berze.

Ona je navela da dobra praksa korporativnog upravljanja donosi značajne koristi kompanijama, kao što su bolji pristup kapitalu, spremnije suočavanje sa rizicima i pritiscima iz okruženja i preventivno reagovanje na spoljne pritiske, balansiranje interesa različitih zainteresovanih strana i postizanje boljih rezultata u radu kompanije.

Korporativno upravljanje se definiše kao sistem upravljanja preduzećem, koji uključuje odnose između uprave, nadzornog odbora, akcionara i ostalih interesenata unutar i izvan preduzeća, a najčešće se spominuje samo kao sistem odnosa u trouglu uprave, nadzornog odbora i akcionara.

Džagić je istakla da je Beogradska berza uz pomoć Međunarodne finansijske korporacije (IFC), sa ciljem podrške razvoju korporativnog upravljanja razvila "skorkard" (SCORECARD), kao alat za analizu, vrednovanje i unapređenje prakse korporativnog upravljanja.