Poslovne vijesti - Srbija

Počele nestašice mleka

U prodavnicama širom Srbije poslednjih dana primetno je da na rafovima ima sve manje mleka.

Iako se nestašica pojavila upravo u trenutku kada proizvođači i mlekare razgovaraju o višoj otkupnoj ceni (prekjučerašnji sastanak nije doneo rezultat), obe strane tvrde da to nije posledica nastojanja farmera da izazivanjem veštačke nestašice postignu bolju pregovaračku poziciju. Oni kažu da se pravi razlog krije u neadekvatnoj agrarnoj politici koja ne obezbeđuje stabilnu proizvodnju iako takvo objašnjenje ne daje baš precizan odgovor na pitanje kako se manjak pojavio upravo u trenutku kada se vode razgovori.

Sa sve manjim isporukama suočavaju se i trgovci i potrošači. U Delta Maksiju kažu da su velike mlekare najavljivale nestašicu i da im u poslednje vreme stižu evidentno manje količine mleka, koje se odmah, ravnomerno raspoređuju prodajnim objektima. I u trgovinskom lancu Jabuke potvrđuju da od svih mlekara dobijaju manje količine ne samo mleka, nego i jogurta a isporuke kačkavalja su takve da se raspodaju odmah po smeštanju u rafove.

Nevena Veselinović, PR kompanije Imlek, kaže za Danas da su njihovi partneri zadovoljni najavom da će od 15. avgusta otkupne cene podići na 28,5 i 29,5 dinara za litar, ali da i pored toga trenutno otkupljuju oko 20 odsto sirovog mleka manje nego ranije zbog čega se tržištu isporučuje oko 30 odsto manje mleka, jogurta, kiselog mleka i sira.

- Nismo mogli da ponudimo veće cene od tih jer će i ovaj potez uticati da naši proizvodi u trgovinama budu skuplji za oko pet odsto, a to je maksimum koji naši potrošači mogu da podnesu. Međutim, ova cena samo će trenutno da pomogne farmerima da postignu neki profit, ali ne obezbeđuje stabilnu proizvodnju kojom bi se ovakve situacije sprečile. To je moguće samo boljom agrarnom politikom, koja bi stimulisala proizvođače na osavremenjavanje procesa i uvećanje proizvodnje. Naši farmeri dobijaju subvencije od 1,5 dinara za litar mleka, dok u je u nekim zemljama okruženja to i do 10 puta veći iznos, koji se pritom i redovno uplaćuje - kaže Veselinovićeva.

Ona dodaje da, primera radi, proizvođačima u Mađarskoj država za svaki litar otkupljenog mleka odobrava subvenciju od 3,5 evrocenti, u Makedoniji je to četiri evrocenta, u Republici Srpskoj 11, a u Hrvatskoj 14 evrocenti. Pritom, u Mađarskoj država učestvuje sa 40 odsto u svakoj investiciji koju realizuju poljoprivrednici organizovani kao pravna lica. „Kod nas pravna lica nemaju pravo ni na subvenciju od 1,5 dinara za litar, a 40 odsto naših dobavljača upravo su firme“, tvrdi ona.

- Mlekarama dodatno težava situaciju to što država nije obezbedila propise i procedure zbog čega imamo smanjen izvoz, a na tržište Evropske unije, iako postoji interes, ne možemo ni da uđemo. Makedonija sada popunjava taj prostor, a naša država je tek u proceduri za dobijanje izvoznih brojeva. S druge strane, na domaćem tržištu se suočavamo sa sve većom konkurencijom stranih proizvoda, za koje ne postoje uvozne barijere - kaže Veselinovićeva.

I sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostarn, za Danas potvrđuje da poljoprivrednici nemaju motiv za razvijanje proizvodnje, pa je zbog niske cene mleka broj krava muzara u poslednjoj godini smanjen, a dodatno brine to što ove sezone nije zanovljen ni broj steonih junica.

- Položaj proizvođača otežan je jer naše najveće mlekare, poput Subotičke, Šabačke ili Imleka, u nastojanju da dobiju izvozne brojeve, kupuju samo visokokvalitetno mleko iz sistema zatvorenih cirkulacija, a 35 do 40 odsto poljoprivrednika su mali individualni proizvođači koji mogu da ponude samo belu tečnost iz kantičenja. Sve to ima uticaja na smanjenu ponudu i ona nažalost nije sezonskog karaktera, što znači da su potrebne dugoročne mere za prevazilaženje sadašnje situacije - kaže Prostran.

On naglašava da je malo verovatna mogućnost povećanja premije za mleko jer u budžetu verovatno nema prostora za to, a Robne rezerve, bar kada je ova namirnica u pitanju, nemaju većeg značaja. „Ako bi u narednoj godini subvencije bile uvećane, a poljoprivrednicima bile odobrene stimulacije za osavremenjavanje proizvodnje i prelazak na sistem zatvorenih cirkulacija, onda bi se tek stekli uslovi da za dve godine postignemo stabilnu proizvodnju“, smatra Prostran.