Najčešći uzroci trovanja hranom u Srbiji su neispravni proizvodi od mesa, mleko i mlečni proizvodi, kolači i sladoledi, pokazuju statistički podaci. Veterinarska inspekcija od početka ove godine sprovela je 21.865 kontrola, a najviše nepravilnosti nađeno je u maloprodajnim objektima na području grada Beograda i Raškog, Zlatiborskog, Zaječarskog i Mačvanskog okruga. Potrošačima se savetuje da namirnice životinjskog porekla kupuju isključivo u radnjama ili pijačnim halama i da prilikom kupovine, osim na njihov izgled, obrate pažnju i na deklaracije jer samo na taj način mogu izbeći zdravstvene probleme. Veterinarska inspekcija Uprave za veterinu od početka ove godine na teritoriji Srbije iz maloprodaje je povukla 88.991,58 kilograma mesa, 63.534,45 kilograma proizvoda od mesa, 14.803,75 litara mleka, 18.968,67 litara mlečnih proizvoda, 265.044 komada jaja i proizvoda od jaja, 34.849,04 kilograma ribe, 44.281,66 kilograma proizvoda od ribe, 2.481,50 kilograma meda, 241 uzorak sladoleda (od čega je jedan neispravan, dok se za 93 uzorka čekaju rezultati laboratorijskih analiza) i 25.945 kilograma ostalih namirnica životinjskog porekla...
Najčešći uzroci trovanja hranom u Srbiji su neispravni proizvodi od mesa, mleko i mlečni proizvodi, kolači i sladoledi, pokazuju statistički podaci.
Veterinarska inspekcija od početka ove godine sprovela je 21.865 kontrola, a najviše nepravilnosti nađeno je u maloprodajnim objektima na području grada Beograda i Raškog, Zlatiborskog, Zaječarskog i Mačvanskog okruga.
Potrošačima se savetuje da namirnice životinjskog porekla kupuju isključivo u radnjama ili pijačnim halama i da prilikom kupovine, osim na njihov izgled, obrate pažnju i na deklaracije jer samo na taj način mogu izbeći zdravstvene probleme.
Veterinarska inspekcija Uprave za veterinu od početka ove godine na teritoriji Srbije iz maloprodaje je povukla 88.991,58 kilograma mesa, 63.534,45 kilograma proizvoda od mesa, 14.803,75 litara mleka, 18.968,67 litara mlečnih proizvoda, 265.044 komada jaja i proizvoda od jaja, 34.849,04 kilograma ribe, 44.281,66 kilograma proizvoda od ribe, 2.481,50 kilograma meda, 241 uzorak sladoleda (od čega je jedan neispravan, dok se za 93 uzorka čekaju rezultati laboratorijskih analiza) i 25.945 kilograma ostalih namirnica životinjskog porekla.
Glavni razlozi za povlačenja ovih namirnica sa tržišta uglavnom su organoleptičke promene (boja, miris, ukus...), nepostojanje potrebne dokumentacije (dokaz o nabavci, poreklu, deklaracija i sl.), nepostojanje žigova, kao i istekli rokovi upotrebe.
- Najveći broj prijava (prekršajnih i krivičnih prijava, prijava za privredni prestup) od početka ove godine inspekcija je podnela na području grada Beograda i Raškog, Zlatiborskog, Zaječarskog i Mačvanskog okruga. Evidencija se vodi zbirno po okruzima, tako da nemamo rezultate za pojedinačne gradove i maloprodajne objekte. A na osnovu dostavljenih izveštaja o količini povučenih namirnica sa tržišta, najviše su kontrolisani objekti za proizvodnju i promet mesa i proizvoda od mesa - kaže Dušan Ljuština, šef odseka veterinarske inspekcije za grad Beograd.
Ljuština dodaje da je na teritoriji Srbije trenutno u toku vanredna kontrola mleka i mlečnih proizvoda i ističe da veterinarski inspektori redovno kontrolišu i prodaju namirnica animalnog porekla i na pijacama.
- Na pijacama se proveravaju uslovi čuvanja i neophodna dokumentacija jer prodaja ovih namirnica nije dozvoljena van rashladnih vitrina. Ovih dana u toku je velika kontrola beogradskih pijaca i njeni rezultati biće poznati tokom ove nedelje - kaže Ljuština.
Ljuština dodaje da je tokom vanrednih kontrola maloprodajnih objekata velikih formata, kao što su megamarketi i hipermarketi, u šest objekata na području grada Beograda uzorkovano i poslato na analize devet uzoraka sirovog mesa, 13 uzoraka proizvoda od mesa i sedam briseva.
- Zbog organoleptičkih promena, nepostojanja žigova i isteklog roka zabranjen je promet 1.234,60 kilograma svinjskog mesa, 140 kilograma junećeg mesa, 28,70 kilograma jagnjećeg mesa i 945 kilograma ostalih proizvoda kao što su slanina, kosti i slično. Iz ostalih beogradskih maloprodajnih objekata (mesare, ribarnice, ugostiteljske radnje) povučeno je 247 kilograma mesa, 558,80 kilograma proizvoda od mesa, 19,60 kilograma proizvoda od mleka, 84,80 kilograma ribe i 17 kilograma ostalih proizvoda animalnog porekla. Podneto je 16 prekršajnih prijava i deset prijava za učinjene privredne prestupe - kaže Ljuština.
Budući da su namirnice animalnog porekla lako kvarljiva roba, savet svim potrošačima je da ove proizvode kupuju isključivo u objektima koji su predviđeni za prodaju, a nikako na pijačnim tezgama ili iz gepeka automobila jer će tako izbeći trovanja ili neke druge bolesti izazvane pokvarenim namirnicama.
- Prilikom kupovine, potrošači moraju da obrate pažnju na miris i boju proizvoda, da izbegavaju proizvode sa nerealno niskom cenom i da obavezno čitaju deklaracije koje treba da sadrže ime proizvoda, ime proizvođača, sedište proizvođača i uvoznika, sastojke i, naravno, rok upotrebe. Ukoliko uoče neki od nedostataka ili posumnjaju u ispravnost proizvoda, potrošači treba da se obrate inspekciji na telefon 011/34539612 – kaže Ljuština.
Prof. dr Branko Jakovljević, specijalista higijene na Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže za "Blic" da trovanje hranom nastaje unošenjem hrane koja sadrži otrove životinjskog i biljnog ili bakterijskog porekla, ili toksične materije neorganskog porekla. Statistički podaci ukazuju da su najčešći uzroci trovanja hranom u našoj sredini neispravni proizvodi od mesa (oko 38 odsto). Na drugom mestu je trovanje mlekom i mlečnim proizvodima (23 odsto), a na trećem kolačima i sladoledom (16 odsto).
- Glavna karakteristika trovanja je naglo nastupanje želudačno-crevnih poremećaja koji mogu biti praćeni i povišenom temperaturom. U izvesnim slučajevima mogu se javiti i nervni poremećaji. Pošto u većem broju slučajeva trovanje hranom ne dovodi do težeg oštećenja organizma, često se dešava da protekne i bez pomoći lekara. Zbog toga i najbrižljivije sprovedena statistika o broju slučajeva trovanja hranom ne pruža pravu sliku, mada se veruje da taj broj nije mali - kaže dr Jakovljević.
Najčešći uzročnici trovanja su bakterije iz grupe salmonela ili stafilokoka. Salmoneloza se javlja obično u manjim epidemijama i od nje oboleva više lica iz iste porodice, škole ili sa zajedničkog ručka, pošto su zajednički koristili kontaminiranu hranu.
- Salmoneloza je češća u toplim mesecima zbog pogodne temperature za razmnožavanje bakterija. Salmonelu uništava temperatura iznad 60 stepeni, pa se svako jelo koje je spremano na višim temperaturama može smatrati bakteriološki ispravnim ukoliko naknadno nije kontaminirano klicama - kaže dr Jakovljević i dodaje da se salmonela obično može naći u namirnicama koje se konzumiraju bez termičke obrade (najčešće su to jaja, meso, mlečni proizvodi). Posebno je opasna hrana koja se priprema od sirovih jaja, kao što su razne vrste torti i sladoledi, zatim domaći majonez ili jela od sirovog mesa.
- Kvarenju su posebno podložni riba, mleveno i živinsko meso koji se moraju brzo upotrebiti i dobro ispeći ili skuvati. Na našim pijacama se obično može videti da se na istoj tezgi prodaju sir, kajmak i jaja što je veoma opasno jer je ljuska jajeta veoma prljava i često se na njoj nalaze mnoge bakterije. Prisustvo salmonele u hrani ne dovode do promena u izgledu ili mirisu date namirnica što otežava njeno otkrivanje - kaže dr Jakovljević i dodaje da za razliku od trovanja stafilokokom trovanje salmonelom ima duži period inkubacije (6-72 časa), bolest duže traje i obično je praćeno povišenom temperaturom. Znaci trovanja su i: bol u stomaku, muka, povraćanje, malaksalost, dijareja, a izuzetno može doći i do smrti. U izvesnom broju slučajeva posle ozdravljenja ostaje kliconoštvo.
- S druge strane, stafilokok se mesecima može održavati u smrznutoj ili sasušenoj hrani. Dobro se razmnožava na sobnoj temperaturi. I on je osetljiv na visoke temperature, međutim kod ove bakterije glavni toksični efekat ima enterotoksin, koji je termostabilan. To znači da se patogeni efekat enterotoksina ne može uništiti kuvanjem ili pečenjem namirnica - kaže dr Jakovljević.
Do trovanja može doći i upotrebom konzervisane hrane, a najčešća posledica je botulizam. Konzerve kod kojih je došlo do promena oblika poklopca ili dna nisu više za upotrebu.