U fokusu - Srbija

Mali je, obraćajući se poslanicima, istakao da je država stabilna, da imamo visoke stope rasta, da hoćemo da nastavimo i ubrzamo rast i da je to ključ predloženog rebalansa.

Za prvih osam meseci imamo 132,5 milijardi dinara veće prihode i hoćemo da ih rasporedimo tamo gde je to najpotrebnije, uz dodatne investicije kako bismo ubrzali rast, rekao je on.

Prema njegovim rečima, ukupni prihodi predviđeni rebalansom iznose 2.173,3 milijarde dinara, što je za 6,5 odsto više u odnosu na iznos prihoda predviđen inicijalnim budžetom za ovu godinu.

Prvi potpredsednik Vlade je poručio da je cilj da se dostigne 100 milijardi evra BDP-a 2027. godine, ocenivši da je Srbija na dobrom putu zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici i da rezultati pokazuju da je u prvih šest meseci ove godine bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

On je naveo da rebalans predviđa dodatnih 18 milijardi dinara za poljoprivredu, čime će budžet tog sektora dostići 7,3 odsto ukupnog budžeta, odnosno 136,7 milijardi dinara.

Mali je napomenuo i da je predviđeno povećanje za oblast socijalne zaštite, i to 25,6 milijardi dinara, što je novac koji je namenjen za podizanje nataliteta i podrazumeva veća novčana izdvajanja za roditeljski dodatak za decu rođenu od 1. januara ove godine, a novac će biti isplaćen odmah nakon usvajanja rebalansa budžeta.

Prvi potpredsednik Vlade je dodao i da se u predlogu rebalansa nalazi dodatnih 28,7 milijardi dinara za ulaganja u zdravstveni sektor, te dodatni novac za prosvetu u iznosu od 12 milijardi dinara, kao i više novca za nauku, kulturu i sektor odbrane.

On je istakao da je predviđeno i dodatnih 111 milijardi dinara za kapitalne investicije, čime će one dostići 706 milijardi dinara, što je 7,9 odsto BDP-a, dodavši da Srbija ima u planu 323 projekta u okviru plana „Skok u budućnost – Srbija 2027ˮ.

Srbija se, kako je naglasio, na pravi način nosi sa izazovima i rebalansom želi da ubrza rast i ostvari cilj da do 2027. godine, u kojoj će biti domaćin manifestacije EKSPO, prosečne plate iznose 1.400 evra, a penzije i minimalna zarada 650 evra.

On je, govoreći o makroekonomskim pokazateljima, poručio da su se ove godine u Srbiju slile 3,2 milijarde evra stranih direktnih investicija i podsetio na to da je prošle godine zabeleženo rekordnih 4,5 milijardi evra stranih direktnih investicija.

Prema njegovim rečima, Srbija ima više od 28 milijardi evra deviznih rezervi, više od 46 tona zlata, te 695 milijardi dinara na računima trezora u ovom trenutku.

Mali je podsetio i na to da će minimalna zarada od 1. januara 2025. godine iznositi 457 evra, što je rast od 13,7 odsto, a nakon ovogodišnjeg povećanja od 17,8 odsto, kao i na to da smo prvi put skoro izjednačili minimalnu zaradu i minimalnu potrošačku korpu.

Prvi potpredsednik Vlade je naveo i da je prosečna zarada u junu ove godine iznosila 818 evra, da se u decembru očekuje da dostigne 920 evra, kao i da smo u dinamici da do kraja naredne godine bude iznad 1.000 evra, a do kraja 2027. godine i 1.400 evra.

Prosečne penzije u ovom trenutku su 390 evra, a nakon povećanja od 10,9 odsto u decembru skočiće na prosečnih 435 evra, rekao je Mali, dodavši da je cilj da do kraja 2027. godine prosečne penzije iznose 650 evra.

I u narednom periodu, kako je rekao, prioritet ostaje poboljšanje kvaliteta života građana, kroz rast njihovih primanja, ali i kroz nastavak velikog investicionog talasa koji smo započeli, a koji je predviđen planom „Skok u budućnost – Srbija 2027”.

Pred narodnim poslanicima nalazi se i Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa 2 Sporazuma između Vlada Srbije i Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.

Ovim dokumentom se predviđaju tri nova projekta – razvoj veštačke inteligencije, razvoj infrastrukture i upravljanje otpadnim vodama u Velikom Selu, kao i modernizacija elektroenergetskog sistema kroz razvoj novih obnovljivih izvora energije i sredstava za skladištenje u Republici Srbiji.

Takođe, pred poslanicima su i Predlog zakona o potvrđivanju revidirane PEM Konvencije, što ima značaj za našu privredu u pogledu konkurentnosti i izjednačavanja uslova za poslovanje na međunarodnom tržištu, kao i dve ratifikacije iz oblasti energetike, koje se odnose na nabavku i zamenu klasičnih brojila savremenim elektronskim, kao i na korišćenje obnovljivih izvora energije u proizvodnji toplotne energije, povećanje energetske efikasnosti i poboljšanje kvaliteta vazduha.