Spoljni dug BiH je tokom protekle godine uvećan za 18,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu i sada iznosi 5,2 milijarde KM, a glavni uzrok ovakvog stanja je konstantno zaduživanje BiH u prošloj godini. Ovim tempom zaduživanja već 2013. godine spoljni dug bi se udvostručio i prešao granicu od 10 milijardi KM, a 2017. godine učetverostručio i iznosio bi 20,22 milijarde KM. Jedan od problema je i stendbaj-aranžman koji je BiH potpisala sa MMF-om, čija je prva tranša od 384 miliona dolara već uračunata u spoljni dug, kao i aktiviranje duga prema Londonskim klubu kreditora od 436 miliona dolara. Veći dio unutrašnjeg duga, koji je na kraju prošle godine iznosio nešto više od tri milijarde KM po osnovu stare devizne štednje, mogao bi rasti i brže, što znači da bi BiH od umjereno zadužene mogla postati visoko zadužena zemlja...
Spoljni dug BiH je tokom protekle godine uvećan za 18,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu i sada iznosi 5,2 milijarde KM, a glavni uzrok ovakvog stanja je konstantno zaduživanje BiH u prošloj godini.
Ovim tempom zaduživanja već 2013. godine spoljni dug bi se udvostručio i prešao granicu od 10 milijardi KM, a 2017. godine učetverostručio i iznosio bi 20,22 milijarde KM, navodi "Večernji list" u izdanju za BiH.
Jedan od problema je i stendbaj-aranžman koji je BiH potpisala sa MMF-om, čija je prva tranša od 384 miliona dolara već uračunata u spoljni dug, kao i aktiviranje duga prema Londonskim klubu kreditora od 436 miliona dolara.
Veći dio unutrašnjeg duga, koji je na kraju prošle godine iznosio nešto više od tri milijarde KM po osnovu stare devizne štednje, mogao bi rasti i brže, što znači da bi BiH od umjereno zadužene mogla postati visoko zadužena zemlja.
U poslednje tri godine u regionu najviše je porasla zaduženost stanovnika Makednije za 62 odsto, Crne Gore za 56 odsto te BiH za 40 odsto, dok je najmanji rast zaduženja od devet odsto zabilježen kod Slovenaca.