Aktuelno - Srbija

Imaćemo tri miliona tona pšenice i rekordne stare zalihe

"Žetva pšenice je u punom zamahu i ako se ovim tempom nastavi biće završena za desetak dana. Očekujemo rod od tri miliona tona. On jeste manji od prošlogodišnjeg, ali su prinosi veći od petogodišnjeg proseka. Prinos se kreće od 3,5 do osam tona po hektaru, u zavisnosti do regiona, količine padavina i primenjenih agrotehničkih mera", rekla je ona.

Navela je da preliminarne analize pokazuju kako imamo dobar kvalitet zrna pšenice.

Savovićeva je dodala da je ovogodišnji rod ječma oko 430.000 tona i da se žetva ove poljoprivredne kulture privodi kraju u brdsko-planinskim područjima Srbije.

Ocenila je da postoji izuzetan problem sa skladištenjem pšenice, jer u novu tržišnu godinu, koja počinje 1. jula, ulazimo sa rekordnim zalihama prošlogodišnje pšenice u silosima od oko 700.000 tona.

"Osim toga, u silosima se nalazi ne samo 650.000 tona kukuruza koji je na raspolaganju za izvoz narednih meseci, već i po 340.000 tona za svaki mesec koliko nam je ostalo do kraja septembra. Do početka juna uspeli smo da izvezemo 1,1 miliona tona pšenice i brašna preračunatog u zrno", navela je Savovićeva.

Dodala je da su na tolike zalihe uticale kvote za izvoz koje je Vlada Srbije uvela i problemi sa logistikom, odnosno nedovoljan broj barži na Dunavu, železničkih vagona i kamiona.

Direktorka "Žita Srbije" ocenila je da tromesečne kvote za izvoz žitarica koje su nedavno uvedene neće drastično promeniti stvari zbog logističkih problema.

Potvrdila je da postoji trend pada cena pšenice na svetskom pa tako i na domaćem tržištu u poslednje dve nedelje.

"Prošle sedmice su kupci nudili akontacione cene od 30 do 35 dinara po kilogramu, odnosno sa uračunatim PDV-om od 34 do 37 dinara. Od počeka ove nedelje cena je i dalje u padu. Nekoliko godina unazad je bio običaj da se država pojavi kao kupac pšenice preko Robnih rezervi od po nekoliko desetina hiljada tona i proizvođači su rado prodavali, zato što je cena bila nešto veća od trižišne", rekla je Savovićeva.

Naglasila je da bi država sada moral da otkupljuje po nekoliko stotina hiljada tona ukoliko želi da pomogne da se silosi oslobode za novi rod žitarica.

Navela je da ne postoje nikakvi razlozi da se izvoz ograničava, jer imamo dovoljno žitarica za naše potrebe.

Savovićeva je navela da je slična situacija i sa bilansima suncokretovog ulja, gde takođe postoje velike zalihe, ali i potpuna zabrana izvoza.

"Ove godine nas očekuje rod od 735.000 tona suncokreta, što je preračunato u ulje 350.000 tona. Vlada je prošlog četvrtka donela odluku o preraspodeli količina, ali samo za količine koje nisu izvezene u maju, što je oko 1.700 tona. Srbija troši od 80.000 do 100.000 tona godišnje, a očekuje nas dobar rod. Mi trenutno u uljarama imamo 40.000 do 45.000 tona ulja, samo dva meseca pred novu žetvu, a dozvola za izvoz data je samo u maju", precizirala je Savovićeva.