Aktuelno - Srbija

Iz Slovenije stiglo samo 300 penzija

Od kada su Srbija i Slovenije krajem prošle godine potpisali Međudržavni sporazum o socijalnom osiguranju, koji podrazumeva i isplatu penzija za osiguranike iz Srbije, koji su deo radnog staža ostvarili u Sloveniji, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je, do sada, izvršio isplatu tek za oko 300 korisnika.

Odnosno, za one za koje je slovenački penzijski fond obradio rešenja za onaj deo staža koji je stečen u toj nekadašnjoj republici SFRJ-a, ali u evrima, potvrdila je za „Politiku” Jelica Timotijević, direktor Sektora za odnose sa javnošću u PIO fondu.

Ako se zna da ima između 8.000 i 10.000 onih koji čekaju na penziju iz Slovenije, to znači da je do sada, preračunato, tek tri do pet odsto dobilo novac.

– Po dobijanju spiska od slovenačkog fonda, razlika penzije se isplaćuje na tekuće račune korisnika u roku od pet dana. Korisnicima naših penzija koji su ostvarili pravo na slovenačku penziju primenom Sporazuma o socijalnom osiguranju, u postupku ponovnog određivanja penzija, biće isplaćena razlika penzije po izvršenoj uplati od strane slovenačkog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje, pojasnila je Timotijević.

Na pitanje zašto je od kraja februara, od kada je isplata iz Slovenije startovala do danas (skoro šest meseci), stiglo tek 300 rešenja, budući da ima između 8.000 i 10.000 bivših osiguranika, koji čekaju na isplatu slovenačkih penzija, Timotijević odgovara da se rešenja obrađuju brzinom na koju naš penzijski fond ne može da utiče.

Gajo Golubović, jedan od oštećenih slovenačkih penzionera, kaže za naš list da bi proces izdavanja rešenja za srpske penzionere, koji su deo radnog staža ostvarili u Sloveniji, išao mnogo brže kada bi slovenački PIO fond morao da plaća kamatu za svaki dan zakašnjenja s obradom rešenja. Pošto takve klauzule nigde u međudržavnom sporazumu nema, njima se ne žuri, kao što im se nije žurilo ni protekle skoro dve decenije, koliko se čekalo da dve države parafiraju ovaj dokument.

On kao jedino rešenje ovog problema vidi u reciprocitetu – koliko slovenački fond i njihova država budu imali poštovanja prema osiguranicima iz Srbije, koji su svojevremeno punili slovenačku kasu, uplaćujući doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, toliko im treba dozvoliti da rade i otvaraju preduzeća po Srbiji.

Golubović kaže da su, bez obzira na to što je dočekano da se konvencija potpiše, srpski penzioneri oštećeni utoliko što će slovenačke penzije početi da primaju od dana stupanja na snagu ovog međudržavnog sporazuma, dok će im prethodne godine propasti. Stoga, on pita, ko to može da ospori stečeno pravo penzionera i onemogući im da dobiju penziju onoliku koliku su stvarno zaradili.

On podseća da najniža slovenačka penzija iznosi oko 300 evra. Ako se uzme u obzir da ima oko 8.000 penzionera, koji po ovom osnovu imaju pravo na penziju iz „dežele”, to znači da je mesečno srpska penzijska kasa, ionako prazna, bila najmanje olakšana za oko 2,4 miliona evra. Kada se to pomnoži s 12 meseci, jasno je ko je tu na gubitku, kategoričan je Golubović.

Zoran Panović, direktor Zavoda za socijalno osiguranje, potvrđuje za „Politiku” da se na brzinu obrade rešenja iz Slovenije ne može uticati, te da se penzije isplaćuju sa danom stupanja na snagu Međudržavnog sporazuma (novembar 2010. godine), ali ne i za period pre toga. Dakle, nema retroaktivne isplate. Oni penzioneri koji još čekaju na rešenje iz slovenačkog fonda PIO ne treba da brinu, jer će dobiti sve zaostale prinadležnosti od novembra.