Aktuelno - Srbija

Neće biti kazni za direktore koji ne plaćaju na vreme

Uredba kojom Vlada namerava da ograniči plaćanja javnih preduzeća i državnih institucija na 60 dana ne predviđa sankcije za firme i rukovodioce koji ne budu poštovali ovu najnoviju meru kojom premijer Cvetković želi da prekine lanac nelikvidnosti u privredi.

Kako saznaje “Blic”, uredba će biti obelodanjena u narednih sedam dana i podrazumevaće samo moralnu obavezu plaćanja dugova u zadatom roku.

Na pitanje kakvi će biti efekti uredbe i hoće li je državna preduzeća i institucije poštovati, dobro obavešten izvor “Blica“ iz Vlade kaže da značajne efekte ne bi trebalo očekivati sve dok pitanje plaćanja ne bude uređeno zakonski.

- Uredba ne predviđa sankcije. Reč je samo o moralnoj obavezi dužnika da je poštuju, ali je pitanje koliko je moral prioritet u vreme nelikvidnosti. Praktično, značajne koristi neće biti. Rešenje je zakon koji bi predviđao kazne za direktore preduzeća koji bi odgovarali i imovinom i novčano. Odgovornost bi trebalo da snosi i ministar finansija. O tome se razgovaralo s ministrom ekonomije Nebojšom Ćirićem i potpredsednicom Vlade Vericom Kalanović, ali odluka ne zavisi samo od njih. Pita se i Ministarstvo finansija na čijem je čelu premijer. Problem je, dakle, u vrhu države koja, ako odugovlači, postupa logično jer je ona zapravo i dužnik - kaže naš izvor.

Sagovornik “Blica” kaže da ne bi trebalo izmišljati nove modele, već se samo ugledati na Hrvatsku i Sloveniju i primeniti rešenja koja važe u regionu.

Hrvatska je zakon koji ograničava plaćanja donela 2009. godine i danas je u ovoj zemlji prosečna naplata do 30 dana. Na listi Eurostata, evropske statističke agencije, Srbija se sa prosečnim rokom plaćanja od 128 dana našla na poslednjem mestu u Evropi, iza Albanije, Bosne i Hercegovine i Makedonije.

Precizan podatak ne postoji, ali se procenjuje da država privrednim subjektima duguje između milijardu i 1,5 milijardi evra, od čega su polovina dugovanja lokalnih samouprava i javnih preduzeća. Najviše potražuju građevinska preduzeća i njihovi podizvođači.

Privrednik koji se bavi niskogradnjom kaže da bi država trebalo da se ponaša kao privatna firma, a ne kao zaštićeni spomenik.

- Ako vam duguje jedna opština, trebalo bi da postoji mogućnost i da je tužite. Direktor dužnik trebalo bi da bude svestan mogućnosti blokiranja računa i zaračunavanja kamate za svaki novi dan dugovanja. A praksa je takva da sve što je državno jednostavno ne možete da tužite. Sa jedne strane strahujemo da od države više nikad nećemo dobiti posao, a s druge smo svesni da bi sudovi teško doneli odluku protiv vlasti - kaže on.

Na konstataciju da će država sada imati moralnu obavezu prema poveriocima, naš se sagovornik samo nasmejao.

Vladi Srbije nije prvi put u ovoj godini da je “na sva usta” najavljivala mere koje će spasti privredu i zaposlenost, a koje nisu urodile plodom. Pre oko mesec dana potpredsednica Kalanović je priznala za “Blic” da nije zadovoljna efektima mere o podsticanju zapošljavanja. Zvanične priče i dalje nema ni o razvojnoj banci, a misaona imenica su i ciljevi o smanjenju javne potrošnje i reformi javnih preduzeća.