Aktuelno - Srbija

Nema zarade od kontrole doprinosa

Banke neće dobijati posebnu nadoknadu od države ako se odluče da kontrolišu uplate doprinosa poslodavaca, iako je premijer takvu mogućnost najavio, saznaje “Blic”.

U bankama razmišljaju o uvođenju posebnih tarifa ako prihvate taj posao. Na prvi pogled izgleda da banke i nisu previše zainteresovane da obavljaju dosadašnji posao Poreske uprave.

Poreska uprava kvartalno će na svom sajtu objavljivati obaveštenje o iznosu poreskog duga svih poreskih obveznika, i to se neće smatrati službenom tajnom, saznaje “Blic” u Ministarstvu finansija. Ovo je jedna od izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji će se pred poslanicima Skupštine naći naredne nedelje. Očekuje se, međutim, da će Vlada, kao što je to učinila najavljenim amandmanom kojim će pomeriti rok primene kontrole uplate doprinosa bankama od marta, imati još neke amandmane.

Pošto banke neće imati obavezu, već će taj posao obavljati dobrovoljno, na pitanje šta će Ministarstvo finansija učiniti ukoliko one ipak budu nezainteresovane, u ministarstvu za “Blic” odgovaraju da se ne planira dodatna promena propisa, ali da na osnovu preliminarnih razgovora ne očekuju slabo interesovanje banaka.

- Vlada nema nameru da vraća SDK pošto je to sistem koji je davno prevaziđen i zato je sa pravom ukinut. Nećemo dozvoliti poslodavcima da izbegavaju svoje zakonske obaveze i upotrebiće sve raspoložive resurse kako bi ozbezbedila da svi zaposleni u Srbiji imaju uplaćene doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje - naglašavaju u Ministarstvu finansija.

Ova ideja prvi put se pojavila kao mogućnost još 2009. godine, kada je direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević izneo stav da bi trebalo obavezati banke da od 2010. proveravaju da li poslodavci uplaćuju doprinose. U protivnom, rekao je, one su saučesnici u krivičnom delu i Narodna banka treba da im oduzme dozvolu za rad. U startu banke su bile protiv ovog dodatnog posla. Za tri godine od početne ideje do izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji će uskoro biti u parlamentu na usvajanju, samo je dug za neplaćene doprinose porastao, i to za dodatnih 50 milijardi dinara. Sada iznosi više od 200 milijardi.

Banke nevoljno prihvataju ovu dodatnu obavezu, iako ona neće biti obavezujuća. Iako je premijer najavio da će one biti motivisane zaradom, izmenama i dopunama zakona nisu predviđene dodatne naknade.

- Poslovne banke već naplaćuju naknadu za vršenje platnog prometa, te u tom smislu nema potreba za dodatnim opterećenjem privrede - izričiti su u ministarstvu.

S druge strane, nezvanično u bankama očekuju da se za to naprave posebne tarife.

- Nismo dobili pismeni materijal ni predlog izmena Zakona o poreskom postupku i administraciji. O detaljima ne možemo da se izjašnjavamo. Dobro se zna šta ko treba da radi, banke da odobravaju kredite, a Poreska uprava da kontroliše uplatu doprinosa - kaže za “Blic” Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

U Poreskoj upravi za “Blic” kažu da će oni bankama obezbediti softvere koji će im pomoći da prate da li preduzeća izmiruju svoje obaveze. Uplate bi stizale takoreći automatski kao u vreme postojanja SDK, a kasnije Zavoda za obračun i plaćanje (ZOP). Moguće je, smatra ekonomista Vladimir Gligorov, da se poreska služba još nije osposobila sasvim na sistem gde je novac potrebno uterivati jer ne pristiže automatski preko platnog prometa.

- Banke, opet, nisu osposobljene za taj posao i naknada koju im je nudio premijer ne znači mnogo, budući da one ne bi da se bave poslovima koji prirodno pripadaju poreskoj službi. Za banke i korisnike njihovih usluga poverenje je od najvećeg značaja. Kao u slučaju advokata ili lekara, one ne bi trebalo da budu viđene kao služba ili službenici države. Bankarski su poslovi ugovorni, porez je prinudan. Nije dobro mešati poreske i bankarske poslove, bar ne u okolnostima kada je i poverenje u banke labilno - ocenjuje Gligorov.