Poslodavci nisu prihvatili minimalnu cenu rada od 102 dinara

Bez autora
Apr 17 2011

Unija poslodavaca Srbije saopštila je danas da nije prihvatila povećanje minimalne cene rada na 102 dinara od juna meseca jer ocenjuje da je to kontraproduktivno za privredu u kojoj se još uvek gube radna mesta i smanjuje broj aktivnih privrednih subjekata. Ipak konačni odgovor na predlog da se od juna za osam odsto poveća ta zarada doneće Izvršni odbor Unije na sednici u ponedeljak 18. aprila.Na taj način će se minimalna zarada u jednoj nedovoljnoj razvijenoj privredi kao što je srpska podići na 60 odsto prosečne zarade u privredi, po čemu će Srbija postati neslavni evropski rekorder (maksimalni udeo minimalne plate u prosečnoj zaradi u privredi je u Luksemburgu i iznosi 52,74 odsto).

Poslodavci nisu prihvatili minimalnu cenu rada od 102 dinaraUnija poslodavaca Srbije saopštila je danas da nije prihvatila povećanje minimalne cene rada na 102 dinara od juna meseca jer ocenjuje da je to kontraproduktivno za privredu u kojoj se još uvek gube radna mesta i smanjuje broj aktivnih privrednih subjekata.

Ipak konačni odgovor na predlog da se od juna za osam odsto poveća ta zarada doneće Izvršni odbor Unije  na sednici u ponedeljak 18. aprila, obavestio je novinare predsednik Unije Nebojša Atanacković nakon juče održanog sastanka predstavnika Ministarstva rada i socijalne politike, Unije poslodavaca Srbije, Samostalnog sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost".

Na taj način će se minimalna zarada u jednoj nedovoljnoj razvijenoj privredi kao što je srpska podići na 60 odsto prosečne zarade u privredi, po čemu će Srbija postati neslavni evropski rekorder (maksimalni udeo minimalne plate u prosečnoj zaradi u privredi je u Luksemburgu i iznosi 52,74 odsto), obrazloženo je u saopštenju Unije poslodavaca.

Unija smatra da bi se povećanje moglo prihvatiti samo ako bi se i država kroz podizanje neoporezivog dela zarade odrekla svog dela prihoda u budžetu i tako kompenzovala ovaj trošak preduzećima.

Povećanje odgovara samo državi

Povećanje minimalne zarade odgovara državi, jer će ona imati za osam odsto  veće prihode od poreza na zarade od planiranih i u trenutku dok se preduzeća bore da opstanu i ostanu likvidna i sačuvaju radna mesta neodgovorno je da sindikati traži nerealna povećanja, a država profitira na podizanju minimalne zarade.

Prema navodima iz saopštenja na ovom sastanku usvojena je konačna verzija Socijalnog sporazuma, iako je predsednik Unije poslodavaca imao velike zamerke na to što vlada kao predlagač sporazuma u njega nije unela zahteve poslodavaca kao što su zakonsko ograničavanje rokova plaćanja, ograničavanje trgovinskih sporova kod naplate spornih potraživanja, podizanje neoporezivog dela zarade do nivoa minimalne zarade.

U sporazum je uneseno da država mora poštovati obavezu redovnog plaćanja prema privatnom sektoru i da se moraju ograničiti iznosi lokalnih komunalnih taksi, ali ne u formi obavezujućih zaključaka, već preporuke da se poštuju već utvrđeni zakonski propisi i kodeks dobrih poslovnih partnera.

Preduzetnicama na porodiljskom odsustvu omogućeno da koriste nadoknadu

Novina u Sporazumu je i tačka prema kojoj će pred Vladom RS biti inicirana promena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje čime će preduzetnicama na porodiljskom odsustvu ubuduće biti omogućeno da koriste naknadu za porodiljsko bolovanje koja im je do sada bila zakinuta od strane poreskih uprava.

U saopštenju je, takođe, navedeno da neće biti potpisivanja novog Opšteg kolektivnog ugovora i Unija poslodavaca je demantovala sve ovakve navode i izjave, jer u ovom trenutku veliki deo privrednih subjekata u Srbiji nije u stanju da ispoštuje ni zakonske obaveze iz Zakona o radu i drugih zakona koji regulišu finansijska opterećenja privrede.

Kolektivno pregovaranje jeste obaveza Unija poslodavaca kao reprezentativne organizacije poslodavaca i po isteku Opšteg kolektivnog ugovora 8. maja svakako će biti sastanaka sa sindikatima.

Međutim, privreda će svoje odnose sa sindikatima i zaposlenima, a posebno finansijske obaveze uređivati isključivo putem granskih kolektivnih ugovora, kao što je to već urađeno u grani poljoprivrede i građevinske industrije.

Privreda će takođe insistirati da je država oslobodi plaćanja obaveze poreza i doprinosa na topli obrok i regres, ukoliko Vlada Srbije zaista želi da stimuliše dalje potpisivanje granskih kolektivnih ugovora.

Bez ovih poreskih olakšica topli obrok i regres, koji su zahtev sindikata, bi u proseku koštali poslodavce između 52 i 110 evra po zaposlenom mesečnom, što je u ovom trenutku izvan finansijskih mogućnosti značajnog broja privrednih subjekata.

Novina u Sporazumu je i tačka prema kojoj će pred Vladom RS biti inicirana promena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje čime će preduzetnicama na porodiljskom odsustvu ubuduće biti omogućeno da koriste naknadu za porodiljsko bolovanje koja im je do sada bila zakinuta od strane poreskih uprava.

U saopštenju je, takođe, navedeno da neće biti potpisivanja novog Opšteg kolektivnog ugovora i Unija poslodavaca je demantovala sve ovakve navode i izjave, jer u ovom trenutku veliki deo privrednih subjekata u Srbiji nije u stanju da ispoštuje ni zakonske obaveze iz Zakona o radu i drugih zakona koji regulišu finansijska opterećenja privrede.

Kolektivno pregovaranje jeste obaveza Unija poslodavaca kao reprezentativne organizacije poslodavaca i po isteku Opšteg kolektivnog ugovora 8. maja svakako će biti sastanaka sa sindikatima.

Međutim, privreda će svoje odnose sa sindikatima i zaposlenima, a posebno finansijske obaveze uređivati isključivo putem granskih kolektivnih ugovora, kao što je to već urađeno u grani poljoprivrede i građevinske industrije.

Privreda će takođe insistirati da je država oslobodi plaćanja obaveze poreza i doprinosa na topli obrok i regres, ukoliko Vlada Srbije zaista želi da stimuliše dalje potpisivanje granskih kolektivnih ugovora.

Bez ovih poreskih olakšica topli obrok i regres, koji su zahtev sindikata, bi u proseku koštali poslodavce između 52 i 110 evra po zaposlenom mesečnom, što je u ovom trenutku izvan finansijskih mogućnosti značajnog broja privrednih subjekata.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik