Rukovodioci fondova penziono-invalidskog osiguranja (PIO) država nastalih na području bivše Jugoslavije, zaključili su na dvodnevnim susretima u Beogradu da što pre treba uspostaviti elektronsku razmenu podataka radi poboljšanja međusobne saradnje.Učesnici susreta, održanih 15. i 16. novembra, podržali su izradu pilot projekta elektronske razmene podataka. Pilot projekat je u pripremi i trebalo bi da bude testiran za nekoliko meseci, a ubrzo potom treba očekivati i njegovu primenu.
Čelnici Fondova PIO iz zemalja bivše Jugoslavije dogovorili se da se uspostavi elektronska razmena podataka. To će, kako navode, doprineti unapređivanju i skraćivanju postupka ostvarivanja prava iz penziono-invalidskog osiguranja, bržem potvrđivanju staža u drugim državama.
Rukovodioci fondova penziono-invalidskog osiguranja (PIO) država nastalih na području bivše Jugoslavije, zaključili su na dvodnevnim susretima u Beogradu da što pre treba uspostaviti elektronsku razmenu podataka radi poboljšanja međusobne saradnje.
Učesnici susreta, održanih 15. i 16. novembra, podržali su izradu pilot projekta elektronske razmene podataka, izjavila je Tanjugu direktorka Sektora za odnose s javnošću Fonda PIO Srbije Jelica Timotijević.
Pilot projekat je u pripremi i trebalo bi da bude testiran za nekoliko meseci, navela je Jelica Timotijević, a ubrzo potom treba očekivati i njegovu primenu.
Eelektronska razmena podataka, kako je objasnila, doprineće unapređivanju i skraćivanju postupka ostvarivanja prava iz penziono-invalidskog osiguranja, bržem potvrđivanju staža u drugim državama i razmeni svih podataka koji se po zakonu moraju ustupati drugoj strani.
Fondovi PIO zemalja sa prostora bivše Jugoslavije zvaničnu prepisku za sada uglavnom vode putem dopisa, a elektronska razmena podataka je još u povoju.
Timotijevićeva je istakla da za ovaj, sigurno brži i efikasniji način komunikacije u razmeni podataka, u svim zemljama bivše Jugoslavije već postoji zakonski preduslovi, izuzev Bosne i Hercegovine.
Pravni okvir podrazumeva zakone o elektronskom dokumentu, digitalnom potpisu i vremenskom žigu, koji moraju da budu sertifikovani od ovlašćenog izdavača, a u Srbiji je to Privredna komora Srbije.
Kada budu ispunjeni ovi preduslovi, zemlje s prostora bivše Jugoslavije treba da uspostave bilateralne sporazume o elektronskoj razmeni podataka, navela je Timotijevićeva.
Na susretima u Beogradu, rukovodioci fondova su razgovarali i o aktuelnim problemima u sprovođenju sporazuma o socijalnom osiguranju jer mnogo je osiguranika sa penzijskim stažom u dve ili više država sa prostora bivše SFRJ, koji bi tek trebalo da ostvare pravo na penziju.
Otvarajući susrete, direktorka Republičkog Fonda PIO Dragana Kalinović rekla je da države s prostora nekadašnje Jugoslavije imaju veliki broj zajedničkih korisnika prava i osiguranika.
"Činjenica je da smo svoje sisteme penzijskog i invalidskog osiguranja gradili na temeljima jedinstvenog pravnog sistema zajedničke države, što znači da se dobro razumemo i da prepoznajemo probleme, a to je preduslov da ih brže rešimo", rekla je Dragana Kalinović.
Poređenja radi, prosečna penzija u Republici Srpskoj iznosi 162 evra, u Federaciji BiH 170, u Makedoniji 185, Srbiji oko 235, Crnoj Gori 273, u Hrvatskoj 310, a u Sloveniji 578 evra.
Odluka o redovnim godišnjim skupovima rukovodilaca i stručnjaka za pravna i informatička pitanja PIO s prostora nekadašnje SFRJ, doneta je lane na susretima u Ljubljani radi razmene iskustava i stavova bitnih za svakodnevni rad i međusobnu saradnju.