Srbija razmatra mogućnost gradnje novog gasovoda od Niša do Horgoša.
Osnove za to su već postavljene. Radovi na izgradnji interkonekcije između Srbije i Bugarske ulaze u finiš, a očekuje se da će sve biti završeno do kraja oktobra. Ovaj gasovod omogućiće Srbiji dodatne pravce snabdevanja plavim gorivom, iz Azerbejdžana preko TAP-a i TANAP-a, i sa grčkih terminala za tečni gas (LNG), Aleksandropolis i Revituzo. Energent će do naše zemlje stizati preko interkonekcije između Bugarske i Grčka koja je već izgrađena, a onda putem gasovoda između Bugarske i Srbije. Naša zemlja planira da se gasno poveže i sa Severnom Makedonijom. Zbog ekonomskog razvoja Srbije nastaviće da se povećava potrošnja gasa.
Sve to uslovilo je potrebu za povećanjem kapaciteta gasovoda u našoj zemlji. Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović, u razgovoru za "Novosti" kaže da je predlog tog preduzeća da se gradi potpuno novi gasovod od Niša do Horgoša.
"Taj projekat bi, zbog razvijenosti mađarskog transportnog sistema, omogućio da se uspostavi dvosmerni gasovod velikog kapaciteta do Baumgartena u Austriji, koji je najveće gasno čvorište u Evropi, i sa druge strane do Grčke, odnosno Turske. Kapacitet tog gasovoda bi mogao dodatno da se proširuje kompresorskim stanicama i na transportnim pravcima ka severu i ka jugu. Plus nam ostaje i Balkanski tok sa postojećim ugovorom koji imamo", ističe Bajatović.
On kaže da još uvek nije odlučeno da se uđe u ovaj projekat, jer je to velika investicija. Ali pravi se plan, pa je Ministarstvo građevinarstva nedavno donelo odluku da se uradi procena uticaja na životnu sredinu izgradnje dvosmernog magistralnog gasovoda Niš – Batajnica – Horgoš. Kako Bajatović navodi, potrebno je da se nađe investitor.
"Ovim projektom se oslanjamo na Južni gasni koridor koji je Evropa projektovala. Treba imati u vidu da će Azerbejdžan povećati isporuke za Evropu. Od 2026. to neće više biti 18 milijardi kubnih metara koliko je sad, nego 36 milijardi kubika. Izgradnjom novog gasovoda od Niša do Horgoša postali bismo velika tranzitna zemlja", kazao je Bajatović.
On navodi da kada u oktobru bude završena interkonekcija između Srbije i Bugarske, tehnički će biti moguće da se tim cevovodom isporučuje 2,5 miliona kubnih metara gasa dnevno. Ministarka energetike Dubravka Đedović je tokom nedavnog obilaska radova na izgradnji ovog gasovoda istakla da je taj projekat strateški važan u gasnom sektoru, kao i u našoj energetici, jer će nam obezbediti dodatni pravac i veću sigurnost snabdevanja.
Izvođači radova su informisali ministarku da je do sada isporučeno 100 odsto cevi koje su potrebne za izgradnju interkonekcije, a da je položeno 70 procenata cevi i izgrađeno 45 odsto nadzemnih objekata. Preostao je veći deo radova na elektroinstalacijama.
"Očekujem od izvođača i svih učesnika u projektu da budu maksimalno efikasni, jer se nalazimo u završnoj fazi radova kako bismo na jesen u potpunosti završili interkonekciju kojom ćemo se povezati sa novim snabdevačima i izvorima gasa koji dolaze pre svega iz Azerbejdžana. Radovi na deonici u Srbiji usklađeni su sa radovima na teritoriji Bugarske. U budućnosti će ovaj pravac biti još značajniji, zbog diversifikacije izvora snabdevanja gasom u čitavoj Evropi i mogućnosti da se kupuje od različitih snabdevača. Srbija ovom interkonekcijom dobija veću energetsku sigurnost, a imaće i ulogu tranzitne zemlje za region, kao i u slučaju gasovoda Balkanski tok", rekla je ministarka.