Sindikati, poslodavci i država nisu se ni juče usaglasili oko toga da li će minimalna zarada za 2023. godinu biti uvećana, što je osnovni predlog sindikata, ili će nova minimalna cena rada važiti tek od 1. januara naredne godine, kako smatra Ministarstvo finansija.
Zbog dijametralno suprotnih stavova, pregovori se nakratko prekidaju i sele na sednicu kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta (SES) koja će biti održana narednih dana. Tada će, kako otkriva Zoran Ristić, član pregovaračkog tima iz UGS „Nezavisnost”, biti precizirano da li uopšte ima zakonskih osnova za korekciju minimalca u toku ove godine, s obzirom na to da pojedini učesnici pregovora smatraju da za to nema mesta.
– Predstavnici poslodavaca smatraju da nema temelja za povećanje minimalne cene rada u toku ove godine, jer kažu kako Zakon o radu to ne propisuje. Zato je juče dogovoreno da se cela tema oko pregovora vrati na SES, posebno zato što predstavnici unije zakon tumače samo na način da se o iznosu minimalne zarade za narednu godinu dogovara do septembra ove godine – ističe Ristić. On dodaje da to znači da pregovori ne mogu da budu nastavljeni dok se ne rastumače svi „tehnički” problemi u vezi sa interpretacijom Zakona o radu.
– Dakle, na narednoj sednica kolegijuma SES-a razmatraće se različita zakonska tumačenja i to da li ima osnova za povećanje minimalca u toku ove ili tek od naredne godine. Ostaje da se i Ministarstvo rada izjasni na tu temu, pa ćemo videti kako će se dalje razvijati situacija – otkriva Zoran Ristić.
I u Savezu samostalnih sindikata Srbije priznaju da na jučerašnjem sastanku članovi tima nisu uspeli da se usaglase oko toga za koju godinu treba da se pregovara o visini minimalca.
– Naš predlog je da se od 1. jula uskladi minimalna zarada sa minimalnom potrošačkom korpom (u februaru je iznosila 50.299 dinara), tako da minimalna cena rada, umesto sadašnjih 230 dinara po času, od početka jula iznosi 289 dinara po radnom času. Očekujemo da će kolegijum SES konačno utvrditi za koju godinu se pregovara uopšte. Jer, u Zakonu o radu jasno stoji da ukoliko dođe do poremećaja u privredi, a mi tvrdimo da ih ima, može da se koriguje iznos minimalne zarade i više puta godišnje – objašnjava Zoran Marković, član pregovaračkog tima Saveza samostalnih sindikata Srbije. On podseća da je i Zavod za statistiku jasno izneo podatke da je cena hrane u prvom kvartalu 2023. podignuta 27 odsto, a da su u međuvremenu ponovo poskupeli struja i gas.– To znači da ipak ima osnova za usklađivanje minimalne cene rada u toku ove godine. Ministarstvo finansija tvrdi da nije došlo do poremećaja i njihovi podaci su u najmanju ruku čudni. Oni sve vreme ističu podatke o baznoj inflaciji, a svi znamo da u baznu inflaciju ne ulaze cene energenata i hrane, cigareta i alkohola – objašnjava Marković.
Predstavnici Ministarstva finansija su ponovili da svi parametri i projekcije pokazuju da minimalna zarada može da bude povećana sada, ali da će to povećanje važiti tek za narednu godinu. Govorili su da su napravili projekcije koje odgovaraju realnoj situaciji, ali nisu precizirali za koliko procenata bi bilo moguće povećati minimalac.