Aktuelno - Srbija

Program ekonomskih reformi do 2025. godine dostavljen EK

ERP je prethodno usvojen na sednici Vlade Republike Srbije, a kao i u prethodnim ciklusima, dokument daje pregled makroekonomske, fiskalne i monetarne politike.

Pored toga Program ekonomskih reformi daje i pregled glavnih strukturnih izazova za konkurentnost, kao i održiv i inkluzivni rast na centralnom nivou, a strukturne reformske mere, u skladu sa smernicama Evropske komisije, organizovane su u trinaest oblasti: upravljanje javnim finansijama, zelena tranzicija, digitalna transformacija, poslovno okruženje i smanjenje sive ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije, reforme u oblasti ekonomskih integracija, reforme energetskog tržišta, reforme transportnog tržišta, poljoprivreda, industrija i usluge, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada, socijalna zaštita i inkluzija i sistem zdravstvene zaštite. 

U okviru pomenutih oblasti, identifikovana su tri ključna izazova za konkurentnost, privredni rast i zapošljavanje, što ih svrstava u prioritetne i podrazumeva jasnu posvećenost za njihovo rešavanje u narednom trogodišnjem periodu, a to su: povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i osetljivih grupa i socijalna zaštita od siromaštva, stvaranje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije, kao i ozelenjavanje energetskog sektora i potpuno otvaranje energetskog tržišta.

Snažna veza između makroekonomskog i fiskalnog okvira i strukturnih reformskih mera od suštinske je važnosti za sveobuhvatnost, koherentnost i kredibilitet programa.

S tim u vezi, sve reformske mere uključene u ERP sadrže detalje o njihovim procenjenim troškovima i izvorima finansiranja, dok je sprovođenje reformi identifikovanih u dokumentu od značaja ne samo za poboljšanje konkurentnosti, podsticanje novih radnih mesta i olakšavanje socijalne inkluzije, već i za ispunjavanje ekonomskih kriterijuma u procesu pristupanja Evropskoj uniji. 

Ovogodišnjim dokumentom ERP 2023-2025 obuhvaćene su ukupno 22 strukturne reforme, a ključne strukturne reforme usmerene su na sledeće: da se mladima omogući olakšana tranzicija na tržište rada i podstakne njihovo zapošljavanje; zatim da se obezbedi dugoročno planiranje i održivost investicija u razvoj mladih talenata, kao i da se implementacijom dualnog obrazovanja obezbedi efikasniji odgovor sistema obrazovanja na potrebe privrede i tržišta rada, tehnološke promene i potrebe za novim kompetencijama.

Takođe, predviđeno je unapređenje ambijenta za privlačenje radno sposobnog stanovništva, podsticanje cirkularnih migracija i odnosa sa dijasporom, ali i jačanje mehanizama za praćenje migratornih tokova i privlačenje stručne radne snage. 

Kako je u prethodnom periodu Republika Srbija ostvarila značajan napredak na međunarodnim listama konkurentnosti u oblasti elektronske uprave, što je rezultat brojnih pojednostavljenja i digitalizacije usluga koje javna uprava pruža privredi i građanima, planira se i dalje unapređenje kvaliteta pružanja javnih usluga kao višegodišnjeg reformskog procesa koji se, između ostalog, odvija kroz optimizaciju administrativnih postupaka (ukidanjem nepotrebnih ili pojednostavljenjem i digitalizacijom administrativnih postupaka) i daljim procesom digitalizacije.

Predviđeno je i uspostavljanje efikasnijeg nadzora i sistema kontrole poslovanja privrednih subjekata u vlasništvu Republike Srbije, što će omogućiti unapređeni sistem nadzora i efikasnije sprovođenje javnih politika, kao i smanjenje fiskalnih rizika.

Osim toga, programom se planira dalji razvoj finansijskih instituta na tržištu kapitala, povećanje atraktivnosti domaćeg tržišta za domaće i strane investitore i aktiviranje tržišta kapitala u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja i kvalitetnijeg života građana.

Imajući u vidu rastući značaj energetike, Programom je, između ostalog, predviđeno unapređenje energetske efikasnosti, povećanje prenosnog kapaciteta, povećanje sigurnosti i pouzdanosti napajanja električnom energijom potrošača, kao i izgradnja novih interkonektivnih dalekovoda. 

Podsećanja radi, proces koordinacije ekonomskih politika u okviru koga Republika Srbija, kao država kandidat za prijem u članstvo EU, na godišnjem nivou izrađuje ERP za naredni trogodišnji period, predstavlja najviši nivo saradnje Zapadnog Balkana i Turske sa Evropskom unijom kada je reč o socijalno-ekonomskim pitanjima. 

U izradi ERP učestvuju Ministarstvo finansija, Republički sekretarijat za javne politike, Narodna banka Srbije, kao i članovi interresorne Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja ERP, dok je poseban aneks dokumenta sačinjen na osnovu konsultacija sa predstavnicima civilnog društva, obavljenih tokom samog procesa izrade dokumenta.  

ERP 2023–2025. godine će biti detaljno diskutovan sa predstavnicima EU do maja 2023. godine, kada će sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama, u okviru ekonomskog dijaloga na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) biti usvojene i nove zajedničke preporuke za Zapadni Balkan i Tursku, navodi se u saopštenju.