Aktuelno - Srbija

Smanjuje se likvidnost banaka

Narodna banka Srbije, kako za „Novosti“ kaže guverner Dejan Šoškić, želi da pošalje jasan signal bankama da će istrajati u tome da destimuliše praksu po kojoj se prilikom kreditiranja valutni rizik isključivo prenosi na građane i privredu.

Poslednja odluka centralne banke o obaveznoj rezervi omogućava bankarima jeftinije izvore finansiranja, koji su kvalitetniji, odnosno dugoročniji i koji stvaraju preduslove za povećanje kreditiranja u dinarima, a sa druge strane je sprečila da se dodatni novac unese u sistem i dovede do pritisaka na rast inflacije.

Tokom proleća ove godine, trebalo je da banke dobiju novac od NBS, jer je prethodni guverner smanjio izdvajanje za obaveznu deviznu rezervu sa 40 na 25 odsto. Do toga neće doći jer se centralna banka odlučila da povuče drugi potez, odnosno da stegne kaiš i poveća obaveznu rezervu. Postojao je, naime, strah da bi banke dobijeni novac ubacile na tržište. Naravno,bankari negoduju zbog ove mere, a neki ekonomisti misle da će se time ugroziti privredni rast, odnosno biće ponuđeno manje kredita privredi.

- Nova odluka NBS o obaveznoj rezervi ima za cilj da spreči dodatno upumpavanje novca u sistem, prema odluci iz marta prošle godine - ističe guverner Šoškić.

- U narednim mesecima trebalo je, na osnovu nje, pustiti dodatni novac bez pokrića u novom bruto domaćem proizvodu. Verujem da nam je svima jasno da u situaciji kada je inflacija iznad gornje granice odgovorna monetarna vlast to nije smela da dopusti. Bitnog povlačenja dinara na osnovu ove odluke nema, pa se ne može govoriti o njenoj restriktivnosti.

One banke, kako kaže Šoškić, koje žele aktivnije da se uključe u proces dinarizacije imaju priliku da znatno pojeftine svoje izvore finansiranja i omoguće povoljnije kreditiranje građana i privrede u domaćoj valuti. Istini za volju, da bi taj koncept bio zaokružen, moralo bi da se još više radi na edukaciji građana i na promovisanju dugoročne štednje u dinarima. Inače, prema podacima NBS, građani veoma malo štede u domaćoj valuti, tek nekoliko procenata u odnosu na ukupan nivo depozita, bez obzira što veliki broj banaka nudi izuzetno visoke kamatne stope.