Aktuelno - Srbija

Spoljni dug Srbije je održiv, neophodna fiskalna disciplina

Autori analize ukazuju da bi ipak slabiji učinak izvoza i eventualni dalji rast deficita tekućeg računa, uz deprecijaciju dinara, zbog određenih kretanja na međunarodnim tržištima kapitala i roba, mogao da ugrozi održivost duga.

Ističu da u prilog tome govore i očekivanja da će ekonomije Evropske unije ove godine zabeležiti niže stope rasta od ranije projektovanih ali i bolja perspektiva od 2025. godine, zbog čega bi se Srbija mogla susresti sa nižom inostranom tražnjom za njenim robama i uslugama u ovoj godini.

Da bi dug bio održiv i da bi se izbeglo stanje koje iziskuje nagle korekcije makroekonomske politike, imperativ je fiskalna disciplina i adekvatna kontrakcija javnog zaduživanja, ističe se u analizi.

Dodaje se da su devizne rezerve trenutno adekvatne i da obezbeđuju dovoljno prostora za ublažavanje uticaja eksternih šokova, ali da bi donosioci odluka trebalo da ostanu posvećeni zdravoj makroekonomskoj politici i daljem stvaranju zaštitnih rezervi kako bi se izbegli problemi sa dugom.

Autori navode da su za zadovoljavanje fiskalne potrebe zemlje i bez ugrožavanja održivosti duga, potrebni dalji napori da se ojača upravljanje javnim dugom, stvori dodatni fiskalni prostor za povećanje produktivnih investicija nauštrb neproduktivne potrošnje.

U tom smislu se, smatraju oni, neophodno osvrnuti i na planirani investicioni plan od 2024. do 2027. godine, pa navode da bi planirana dodatna javna "investiciona injekcija" od oko jedne milijarde evra godišnje za realizaciju projekata poput BelExpo-a i drugih rezultirala odstupanjem od planiranog ravnotežnog fiskalnog rezultata prema aranžmanu iz predostrožnosti sa MMF-om.

U slučaju mogućeg redefinisanja te linije na nivo deficita od tri odsto BDP-a, što predstavlja prag u Evropskoj uniji tzv. mastriški kriterijum, imali bismo jedino raskorak u 2024. godini, u kojoj bi bilo potrebno uštedeti ili pokriti bez zaduživanja oko 396 miliona evra, navode autori analize.

Dodaju da je ovde osnovno pitanje apsorpcione moći u realizaciji planiranih javnih investicija u 2024. godini, budući da je neophodno apsorbovati pet milijardi evra investicija u javnom sektoru.

Zato je, ocenjuju oni, zavisno od rasta BDP-a odnosno ukupne konjunkture, tačka preloma vezana za pitanje regularnog indeksiranja plata i penzija pre svega zbog inflacije ali i zbog realnog rasta BDP-a.

Zato se u hodu pristupa i rangiranju prioritetnih projekata u 2024. godini i sagledavanju putanje realizacije od administrativnih uslova, finansiranja, ugovaranja, implementacije, odnosno izvođenja radova i nadzora.

Autori analize o održivosti srpskog duga ukazuju da je pitanje naprezanja buduće makroekonomske ravnoteže, nakon 2027. godine i uslova rasta i razvoja zbog značajnih javnih investicija u periodu pre toga, povezano sa trendovima i mogućim obrtima na evropskom i svetskom finansijskom tržištu, kao i sa trendovima rasta i tranzicije na evropskom tlu.