Aktuelno - Srbija

Štednja građana biće i dalje osigurana novim zakonima

Štednja građana i preduzeća u bankama biće i dalje osigurana donošenjem novih ili izmenama i dopunama postojećih finansijskih zakona koje je pripremilo Ministarstvo finansija za slučaj eventualne finansijske krize, izjavio je danas savetnik Ministra finansija Vladan Manić.

„Pomenuti set zakona omogućiće i budžetske uštede, koje su bitne za poreske obveznike”, izjavio je Manić u intervjuu Tanjugu.

„U slučaju da dođe do potrebe za primenom ovih zakona građani treba da znaju da će njihov novac biti siguran, a da porez koji plaćaju neće biti potrošen nenamenski, tačnije da će država voditi računa o svakom dinaru”, podvukao je on.

Ministarstvo je u saradnji sa Narodnom bankom Srbije (NBS) i Agencijom za osiguranje depozita već pripremilo, a do septembra bi trebalo da uputi u zakonsku proceduru Novi Zakon o finansijskoj stabilnosti, kao i izmene i dopune četiri zakona - Zakona o bankama, Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, Zakona o osiguranju depozita i Zakona o Agenciji za osiguranje depozita.

Namera je da se donošenjem ovog tzv. „antikriznog paketa” zaštite deponenti i štediše u Srbiji, kao i da se primeni preventivni model koji će omogućiti manje budžetske troškove od onih koji bi nastali u slučaju da se reaguje nakon što kriza nastane i „prelije” se na realni sektor.

Važno je, naglasio je Manić i da se shvati da ne postoji namera da se spasi bilo koja konkretna strana, ili domaća banka, već samo banka koja je sistemski važna za državu i njene građane.

Kako je objasnio, biće predviđene dve vrste pomoći - prva, koja će sprečiti odlivanje depozita izdavanjem blanketne garancije, odnosno garancije na sve depozite bez obzira na njihovu visinu, i druga - kao vid pružanja konkretne pomoći bankama kroz garancije, kredite ili povećanje kapitala.

Trenutno, kada kriza još nije nastala, ne može se znati koliko će novca iz budžeta biti potrebno za takvu vrstu intervencije, objasnio je on.

Manić je rekao da su prilikom pripreme zakona uvažavana najnovija svetska iskustva i poštovane preporuke Evropske unije (EU) da se pomoć ne može davati besplatno, te da će morati da se vrati svaki potrošeni budžetski dinar i to sa određenim prinosom.

Takođe, sprečiće se, određenim mehanizmima da banke kao korisnici te pomoći, steknu bilo kakvu konkurentsku prednost u odnosu na banke koje ne koriste državnu podršku, odnosno da zahvaljujući dobijenoj „finansijskoj inekciji” povećaju zaradu svojih akcionara.

„Ideja nije da se podrži svaka banka, već samo one banke čije gašenje (zatvaranje) može prouzrokovati sistemski rizik”, kazao je Manić i dodao da „to nužno ne mora da se odnosi na velike banke”.

Kao dodatni vid očuvanja poverenja u naš bankarski sistem, predviđeno je da će osigurani depoziti u svim bankama biti isplaćivani u roku do tri dana i to iz Fonda osiguranih depozita.

U državama EU, taj rok je 30 dana, što je dokaz da u pojedinim rešenjima idemo korak ispred, kaže Manić.

Manić je naglasio da će nakon što zakoni budu doneti, biti potpisan Memorandum o međusobnoj saradnji između Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije i Agencije za osiguranje depozita i da će tim memorandumom biti definisana razmena poverljivih podataka među pomenutim institucijama, ali i da će njime biti precizirani kriterijumi koji tačno definisu šta je to za državu „sistemski važna banka".