Aktuelno - Srbija

Što su nam veliki koridori bliži, bolje za nas

Za strujom je i dalje velika potražnja, a i dalje je skupa – prosečna cena megavat-sata u 2022. bila je 275 evra. EU, pored novih dotoka gasa, pokušava da obezbedi i što više električne energije iz novih izvora. Razvijaju se i grade novi dalekovodni pravci, a elektromreža Srbije je deo tog prenosnog sistema. Što su nam bliže nove količine električne energije i veliki koridori, to je bolje za nas, kaže direktorka EMS-a Jelena Matejić.

Direktorka EMS-a Jelena Matejić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da je sve spremno ukoliko sa najavljenim zahlađenjem dođe do problema na dalekovodima zbog snega i leda.

"Svi planovi za slučaj vanredne situacije su napravljeni, sve aktivnosti i grupe ljudi su spremni u slučaju da dođe do zahlađenja. Mi najviše mrzimo temperature bliske nuli, jer se oko pet stepeni ispod nule stvara led na provodnicima, ali mi smo spremni za to. Svakakve nedaće su moguće, ali tvrdimo da će se ako se nešto desi sve otkloniti u rekordnom roku", kaže Jelena Matejić.

Govorila je i o dalekovodnom projektu Transbalkanski koridor, koji počinje u Rumuniji, ide preko naše zemlje, a završava u Italiji, podmorskim kablom spaja crnogorske i italijanske obale Jadrana.

Srbija je deo tog projekta vrednog preko dvesta miliona evra, a direktorka EMS-a kaže da je uspešno završena druga faza, te da predstoje još dve faze.

Reč je o projektu od nacionalnog, ali i transnacionalnog značaja.

"Osim donacija i kredita, obezbedili smo i sredstva za realizaciju treće sekcije – od Obrenovca do Bajine Bašte treba da bude završena do prvog kvartala već u 2024. u funkciji, a poslednja sekcija u 2027. godini. Ovo su neverovatne dužine, prolazimo kroz teško pristupačne zone. Imamo još jedan benefit, menjamo mrežu 220 kW napona, koja pored toga što je zaostala u odnosu na novu 400-kilovatnu mrežu dodatno i stara, benefit će biti višestruk", rekla je Matejićeva.

Ističe da je za Brisel ovaj projekat veoma važan kao deo šireg područja u odnosu na Transbalkanski koridor.

"On je konektovan na kabl koji ide od Italije do crnogorskog obalskog dela, pod Jadranskim morem je, zatim se nastavlja kao nadzemna prenosna mreža do granice sa Srbijom. Prelazi preko teritorije Srbije i spaja se sa Rumunijom, sa daljim uticajem na Ukrajinu i Moldaviju. U pitanju su dostizanja velikih transnacionalnih dodatnih kapaciteta u elektroenergetskoj mreži, znači brže, bolje, stabilnije i kvalitetnije električne energije u tom regionalnom smislu", kaže Jelena Matejić.

Za nas to, ističe, znači – više kvalitetnije struje, dostupne u svakom momentu.

"Veće mogućnosti za evakuaciju i integraciju obnovljivih izvora energije, posebno iz vojvođanskog, banatskog regiona. Dalje širenje i dalji potencijal u Crnoj Gori. Ne zaboravimo Bistricu, to je neophodan uslov za priključenje nove hidroelektrane, reverzibilne, koja se pominje često ovih dana", kaže direktorka EMS-a.

Za EU ali i Srbiju važna je i struja iz Azerbejdžana, o čemu se govorilo u proteklom periodu, a radi se i na drugim povezivanjima.

"Radi se o predinvesticionoj fazi razvojnog projekta koji je podržala EU… Do Srbije ovaj projekat još nije stigao. U prvom kvartalu ove godine treba da se nađe u desetogodišnjim planovima prenosnih sistema Evrope… Ovaj projekat za glavni cilj ima da spoji azerbejdžansko i gruzijsko tržište sa tržištem kontinentalne Evrope preko Rumunije. Radi se o kablu sličnom kablu pod Jadranskim morem, nešto duže trase, sa 2,2 kilometra dubine pod morem… On je u toj predvizibilnoj fazi, i treba kroz studiju izvodljivosti i neke studije uticaja na životnu sredinu da pokaže pravac kretanja realizacije. Preko dve milijarde evra je u priči, četiri zemlje koje, pored EU, direktno podržavaju razvoj ovog projekta – Mađarska, Rumunija, Gruzija, Azerbejdžan", objašnjava Jelena Matejić.

Ističe da se Srbija raduje svakom ovakvom projektu jer, što su nam bliže nove količine električne energije i novi veliki koridori, to je za nas bolje.

Direktorka EMS-a je govorila i o balansiranju, koje je neophodno da bismo obezbedili više zelenih megavata.

"Naša zemlja ima proizvodni balansni kapacitet ali on se mora koordinirano graditi i ići u korak korelativno u odnosu na nove predstojeće integritete varijabilnih izvora energije, kao što su solar i vetar", ističe.

Jelena Matejić napominje da je cilj svake zemlje i zadatak koji je Vlada za ovu godinu postavila – da se nađe izbalansirano rešenje za optimalni proizvodni miks koji će omogućiti stabilnu integraciju svih izvora energije, i dodaje:

"Ali u dovoljnim količinama da obezbedi nezavisni, dalji razvoj svih drugih oblasti naše zemlje i nezavisnost naše države i energetskog sistema od nekada čini se dostupnih, a ispostavi se slabo dostupnih ili čak nedostupnih izvora energije."

Poslednjih nekoliko godina EMS je širio poslovanje, kupio je 15 odsto udela u prenosnom sistemu Crne Gore, a direktorka tog preduzeća najavljuje nove investicione i razvojne projekte.