Nakon relativno visokog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom tromesečju koji je međugodišnje iznosio 4,4 odsto, sličan tempo rasta od 4,0 odsto nastavljen je i u drugom kvartalu, što je više od predviđanja Narodne banke Srbje (NBS) iz maja, izjavila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Ona je na današnjem predstavljanju avgustovske inflacije navela da će veći rast od procenjenog najverovatnije kompenzovati očekivano usporavanje privredne aktivnosti u ostatku godine, zbog pogoršanih izgleda globalnog privrednog rasta i jačanja recesionih pritisaka u zoni evra.
"Ipak procenjujemo da će tromesečne stope rasta BDP-a i u ostatku godine biti pozitivne. Imajući to u vidu, nismo menjali projekciju rasta BDP-a za ovu godinu u rasponu od 3,5 do 4,5 odsto, ali smo korigovali naniže očekivani privredni rast za 2023. godinu i to za 0,5 odsto", rekla je guverner NBS.
Navela je da je povećan uvoz energenata opredelio ukupno povećanje deficita tekućeg računa u prvoj polovini 2022. u odnosu na pre godinu dana.
Prema njenim rečima, rast izvoznih kapaciteta, uz smanjenje negativnih efekata eksterne tražnje i nepovoljnoih odnosa razmene, trebalo bi da doprinese postepenom smanjenju deficita tekućeg računa i očuvanju eksterne održivosti.
Kao veoma važno je naglasila da se priliv direktnih stranih investicija od sredine aprila vratio na nivoe koji su bili pre izbijanja konflikata u Ukrajini i da je za sedam meseci premašio dve milijarde evra.
"To je doprinelo i tome da od maja do kraja jula Narodna banka na međubankarskom deviznom tržištu interveniše neto kupovinom deviza od 915 miliona evra. Time je iznos neto prodaje, od početka godine zaključno sa julom, smanjen na 1,35 milijardi evra", navela je Tabaković.
Istakla je da je to doprinelo i povećanju deviznih rezervi zemlje na 15 milijardi evra krajem jula, sa 14 milijardu koliko je bilo krajem aprila.
Govoreći o daljim koracima NBS, rekla je da će centralna banka nastaviti da pažljivo prati faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja i zavisno od kretanja procenjivati ima li potrebe da se monetarni uslovi još zaoštravaju.
Prioritet monetarne politike, naglasila je guverner Tabaković, i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, zaposlenosti kao i povoljnom investicionom ambijentu