Aktuelno - Srbija

Ristić je, učestvujući na panel-diskusiji ,,Pokretanje digitalne ekonomije – put Srbije ka tehnološkoj izvrsnostiˮ, istakao da se ovaj zadatak ostvaruje kroz kapitalni projekat Ministarstva pod nazivom ,,Izgradnja širokopojasne telekomunikacione infrastrukture u ruralnim predelima Republike Srbije”.

Ovaj projekat je od strateškog značaja za našu zemlju i sprovodi se u fazi jedan kroz zajedničku izgradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture u takozvanim belim zonama i obuhvata 395 naselja sa približno 65.000 domaćinstava, kao i oko 400 škola u više od 80 opština.

Dužina optičke mreže iznosi približno 1.615 kilometara, a do sada su okončani radovi u gotovo 340 naselja, što je nešto više od 90 odsto ugovorenih radova, precizirao je ministar.

Prema njegovim rečima, u fazi dva definisano je povezivanje čak 580 naselja, sa oko 78.000 domaćinstava, koja su daleko više razuđena, sa ukupnom dužinom optičke trase od 3.920 kilometara.

Završetak realizacije svih aktivnosti u okviru faze dva ovog projekta planiran je za poslednji kvartal 2026. godine, najavio je Ristić.

On je, govoreći o usklađivanju inovacija sa etičkim regulacijama u kontekstu primene veštačke inteligencije, rekao da je naša zemlja na vreme i strateški pristupila definisanju zakonskog okvira za razvoj i primenu ove tehnologije.

Strategijom razvoja veštačke inteligencije za period 2020–2025. godine, kako je objasnio, definisani su opšti i posebni ciljevi sa namerom da se veštačka inteligencija na najbolji mogući način upotrebi u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja i kvalitetnijeg života.

Istovremeno, razvijene su Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije, koje su usvojene 2023. godine, sa ciljem da omoguće da se nauka, posebno u oblasti veštačke inteligencije, razvija, ali i da ne dozvole da se čovek ugrozi i zapostavi, ukazao je ministar.

On je dodao da sistemi veštačke inteligencije moraju da budu u skladu sa dobrobiti čoveka, životinja i životne sredine, i u skladu sa tim iskazao zahvalnost Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija na zalaganju po pitanju regulacije i razvoja veštačke inteligencije.

Prema njegovim rečima, regulacija treba da bude usmerena na sprečavanje i kažnjavanje zloupotreba, onemogućavanje širenja dezinformacija i manipulacije javnim mnjenjem ili narušavanja reputacije pojedinaca.

Sa druge strane, kako je istakao, regulacija ne treba da guši inovacije ili da stvara pravnu nesigurnost za one koji koriste ovu tehnologiju u legitimne svrhe, kao što su nauka, obrazovanje, umetnost.

Regulativa treba da pruži jasan okvir u vezi sa odgovornošću za sadržaj koji se kreira i distribuira, kao i za ponašanje kako bi se zaštitila osnovna prava i bezbednost svih korisnika, objasnio je ministar.

Ristić je, govoreći o ključnim inicijativama Vlade u smeru podsticanja tehnoloških informacija i nastavka digitalne transformacije, ponovio da je kontinuiran razvoj IKT sektora jedan od prioriteta Vlade.

On je ocenio da su u prethodnom periodu ostvareni izuzetni rezultati u oblasti IKT, navodeći da je tokom 2024. godine nastavljen rekordan rast prihoda od izvoza IKT proizvoda i usluga, tako da se može reći da je Srbija jedan od lidera u ovom sektoru, i to ne samo u regionu, već i u čitavoj Evropi.

Tokom prethodnih 12 godina, kako je podsetio, uspostavljena je  odlična infrastruktura u oblasti telekomunikacija, koja, između ostalog, uključuje naučno-tehnološke parkove, Državni data centar, Institut za veštačku inteligenciju, BIO4 kampus, BioSens institut, Inovacioni distrikt, Ložionicu i drugo.

Ristić je ukazao na to da su kroz inoviranje legislativnog okvira stvoreni svi preduslovi za neometan razvoj ovog privrednog sektora, i izrazio uverenje da će naša zemlja u narednom periodu nastaviti da postiže još impresivnije rezultatate.

U panel-diskusiji učestvovali su i generalni direktor kompanije „Telekom Srbijaˮ Vladimir Lučić, direktorka kompanije ,,A1 Srbijaˮ Judit Albers, šef korporativnih poslova kompanije ,,Jetelˮ Goran Vasić, direktor kompanije ,,Cetinˮ Vladimir Radojičić, kao i vlasnik kompanije ,,Komtrejdˮ Veselin Jevrosimović.

U okviru panela razmatrane su teme nastavka razvoja digitalne infrastrukture, digitalne transformacije privrede i javne uprave, podsticanja inovacija, privlačenja investicija, razvoja startapova i legislativnog i etičkog okvira za upotrebu veštačke inteligencije u poslovanju, kao i uticaj automatizacije i razvoja novih tehnologija na postojeće modele poslovanja.

Ovogodišnji, 32. po redu, Kopaonik biznis forum, trajaće do 5. marta, a centralna tema biće ,,Srbija 2027 – Težeći ekonomiji sa visokim doprinosimaˮ.

Planirano je da u toku ovogodišnjeg programa bude održano 38 panela, tri sesije, kao i četiri specijalna događaja.