Muškarci koji imaju pun radni staž od 40 godina od ovog meseca će u penziju moći da odu tek ukoliko imaju najmanje 53 godine i osam meseci života. Taj uslov uglavnom će moći da ispune muškarci koji imaju benificirani radni staž.Benificirani radni staž zadržan je policajcima na posebno složenim, operativnim poslovima, pripadnicima BIA koje posao dovodi u opasnost, zaposlenima u Ministarstvu spoljnih poslova na posebnim poslovima, zaposlenima u kontra radio-izviđajnim službama i kriptografiji, službenim licima na obezbeÄ‘enju u zatvorima, službenim licima poreske policije i profesionalnim vojnim licima prema propisima o VS.
Muškarci koji imaju pun radni staž od 40 godina od ovog meseca će u penziju moći da odu tek ukoliko imaju najmanje 53 godine i osam meseci života.
Taj uslov uglavnom će moći da ispune muškarci koji imaju benificirani radni staž.
Benificirani radni staž zadržan je policajcima na posebno složenim, operativnim poslovima, pripadnicima BIA koje posao dovodi u opasnost, zaposlenima u Ministarstvu spoljnih poslova na posebnim poslovima, zaposlenima u kontra radio-izviđajnim službama i kriptografiji, službenim licima na obezbeÄ‘enju u zatvorima, službenim licima poreske policije i profesionalnim vojnim licima prema propisima o VS.
Predviđeno je da sa svakom sledećom kalendarskom godinom granica za odlazak u penziju za muškarce će se pomerati najpre za po četiri meseca, do 2019. godine, a zatim po šest, sve do 2023. godine kada će, ukoliko imaju punih 40 godina radnog staža, starosna granica za odlazak u penziju biti 58 godina života.
Žene koje u ovoj godini pune 60 godina života za odlazak u penziju treba da imaju najmanje 15 godina staža, dok one koje imaju pun staž, 35 odrađenih godina, moraju da imaju najmanje 53 godina života.
Od 2013. godine, međutim, za pripadnice „lepšeg” pola poostravaju se svi uslovi: potreban radni staž povećavaće se svake godine za po četiri meseca, dok 2021. ne dostigne 38 godina staža za penzionisanje (umesto sadašnjih 35).
Podizaće se i starosna granica, pa će žene koje imaju pun radni staž 2023. godine morati da imaju i najmanje 58 godina života (umesto 53 koliko je sada donja granica).
Znači, još ove godine ženama će za penzionisanje biti potrebne 53 godine života i 35 godina radnog štaža.
Menjaju se uslovi i za policijske službenike, pripadnike Bezbednosno-informativne agencije, Vojno-bezbednosne agencije i Vojno-obaveštajne agencija, zaposlene u Ministarstvu spoljnih poslova, u Upravi za izvršenje krivčnih sankcija, poreskoj policiji, profesionalnim vojnim licima.
Svi oni će od ovog meseca u penziju moći da idu najranije sa 53 godine i cetiri meseca života i 20 godina i osam meseci staža.
Uslov je da su najmanje deset godina i osam meseci efektivno proveli na radnim mestima gde se staž računa sa uvećanim trajanjem.
Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je da se granica za odlazak u penziju podiže postepeno sve do 2023. godine, posle čega, prema važećim propisima, više ne bi trebalo da bude novih uslova za penzionisanje.
U Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje se prosečno godišnje uradi oko 100.000 novih rešenja za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Prilikom donošenja rešenja o penzionisanju, priznaje se samo staž za koji su plaćeni doprinosi. Zahtev za penziju se predaje po prestanku osiguranja, a moze i dva meseca ranije (uz pružanje dokaza da će radni odnos prestati), nakon čega je zakonski rok za donošenje rešenja dva meseca.
Ukoliko neko ispunjava minimum uslova za penziju, a nisu mu uplaćeni doprinosi za ukupan staž, dobiće privremeno rešenje, dok će konačan obračun penzije dobiti kada se plate svi doprinosi.
Ukoliko poslodavac, iz bilo kog razloga, nije u prilici da plati zaostale doprinose, onaj ko je podneo zahtev za penziju može to da učini i sam.