Bez obzira na niske cene i očekivanu zaradu u budućnosti, uzrokovanu očekivanim rastom cena akcija preduzeća na Beogradskoj berzi, nije realno očekivati da će se veći broj građana samostalno preorijentisati ka tržištu kapitala. Građanima je za to potrebna profesionalna ponuda i pomoć, a ona postoji ne samo kod brokersko dilerskih društava, već i kod fondova koji analiziraju tržište, prate poslovanje i vesti kompanija, definišu strukturu portfelja. Sama činjenica trenutno niske cene neke hartije od vrednosti, nije jedini faktor donošenja investicione odluke koja će rezultirati zaradom. Međutim, preporuke analitičara da se ulaže u hartije od vrednosti kada je njihova cena niska, nije bez osnova, a treba ih shvatiti i kao poziv za osnivanje investicionih fondova koji su neka vrsta kolektora manjih uloga građana, a njihovim investicijama obezbeđuju i profesionalnog upravljača. Berza kao tehnološka celina ima svoju infrastrukturu, tehnologiju rada, procedure i pravila...
Bez obzira na niske cene i očekivanu zaradu u budućnosti, uzrokovanu očekivanim rastom cena akcija preduzeća na Beogradskoj berzi, nije realno očekivati da će se veći broj građana samostalno preorijentisati ka tržištu kapitala, izjavila je danas direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić.
"Građanima je za to potrebna profesionalna ponuda i pomoć, a ona postoji ne samo kod brokersko dilerskih društava, već i kod fondova koji analiziraju tržište, prate poslovanje i vesti kompanija, definišu strukturu portfelja. Sama činjenica trenutno niske cene neke hartije od vrednosti, nije jedini faktor donošenja investicione odluke koja će rezultirati zaradom", rekla je Dostanić u izjavi Tanjugu.
Za osnivanje investicionih fondova
Međutim, naglašava ona, preporuke analitičara da se ulaže u hartije od vrednosti kada je njihova cena niska, nije bez osnova, a treba ih shvatiti i kao poziv za osnivanje investicionih fondova koji su neka vrsta kolektora manjih uloga građana, a njihovim investicijama obezbeđuju i profesionalnog upravljača.
Na pitanje, kako teku pripreme za trgovanje akcijama NIS-a, Dostanićeva navodi da se tehničko-proceduralne pripreme odvijaju bez problema.
"Berza kao tehnološka celina ima svoju infrastrukturu, tehnologiju rada, procedure i pravila. Sama činjenica očekivanog povećanog priliva naloga prodaje, međutim, zahteva podizanje kapaciteta sinhronizovano među svim učesnicima, te, u tom smislu, i testiranje rada na višem nivou kapaciteta, što se odvija pod nadzorom nadležnih institucija", rekla je Dostanić.
Ona je podsetila da je orijentacija domaćih investitora do sada, uglavnom, bila usmerena ka tradicionalnim vidovima štednje, odnosno depozitnoj štednji i da je to jedna od glavnih karakteristika našeg tržišta, ali i naglasila da je razlog tome i slaba ponuda alternativnih vidova štednje preko fondova.
"Fondovska industrija u Srbiji ne samo da nije dovoljno razvijena, već je tokom svoje kratke istorije doživela i gubitke. Naime, 2007. je godina u kojoj je tržište, posmatrano kroz obim prometa i cene, bilo "pregrejano", a to je i godina početka aktivnosti domaće fondovske industrije. Iz toga je proistekla i činjenica očekivanih, pa i ostvarenih gubitaka nastalih već tokom naredne dve godine", dodala je ona.
Refleks krize
Prema njenim rečima, situacija na globalnom tržištu kapitala i dalje se reflektuje na trgovanje na Beogradskoj berzi.
"Izvesno je da opšte stanje krize i finansijska situacija u evropskim zemljama utiču na kretanja na našem tržištu koje je u visokoj meri izloženo stranim investitorima. Istovremeno, problemi nedovoljno profilisane snage i uloge tržišta kapitala Srbije u našoj privredi i, s tim u vezi, nedovoljna domaća tražnja, koja nije u mogućnosti da obezbedi održavanje zadovoljavajuće likvidnosti, stvaraju dodatnu zavisnost domaćeg tržišta od ponašanja stranih investitora", naglasila je direktorka Beogradske berze.
Dostanićeva je, govoreći o poslovanju Berze navela i podatak da je u prvih šest meseci ove godine ostvarena ukupna vrednost prometa od 9,6 milijardi dinara, odnosno nešto više od 95,7 miliona evra.
"Promet je, izraženo u dinarima, za 23,9 odsto manji u odnosu na isti period 2009. godine, dok pad vrednosti prometa iskazanog u evrima, za isti period, 28,3 odsto. Iako se trend na domaćem tržištu kapitala može okarakterisati negativnom ocenom, činjenica je da u poređenju sa drugim indeksima berzi u regionu, indeksi Beogradske berze beleže bolje performanse u prvih šest meseci ove godine", navela je Dostanić.