Berze - Srbija

Akcije stižu na jesen

Od ove jeseni većina građana Srbije postaće pravi akcionari.

Akcijama Naftne industrije Srbije trebalo bi da počnu da trguju krajem juna, a koji mesec kasnije pripašće im i objedinjena akcija Akcionarskog fonda. Trenutna vrednost paketa akcija Privatizacionog registra i Akcijskog fonda, koji će činiti početnu imovinu Akcionarskog fonda, sada je procenjena na oko 180 miliona evra, kaže za “Novosti” Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju. Prosta računica kaže da će akcija koja pripadne građanima vredeti između 30 i 40 evra.

- To je početna imovina Akcionarskog fonda. Građani treba da znaju da će u njega ući i po 15 odsto akcija preduzeća koja će se prodavati na tenderu. Još nismo odlučili da li će se deliti po jedna ili po pet akcija, da bi građani lakše njima raspolagali. Ovo je procenjena vrednost, a pravu će formirati tržište. Ona će zavisiti od toga kako će se prodavati udeli u preduzećima i kako će se formirati vrednost na berzi. Pored objedinjene akcije, građani će tokom ove godine dobiti i akcije “Telekoma”, EPS-a i Aerodroma.

* Kako građani mogu da trguju tim akcijama?
- Akcionarski fond će upravljati svim tim manjinskim paketima akcija i brinuti se da ih proda. Sredstva od te prodaje namenjena su građanima. Oni će moći da na berzi prodaju svoje akcije čim ih dobiju ili da čekaju da ih otkupi Akcionarski fond. Kao što ide sa obveznicama stare devizne štednje. Država jednom godišnje isplati sredstva za njih, a njima se trguje i na berzi. Ono što još ne znamo je kada ćemo uspeti da prodamo pakete akcija i koliko će na kraju biti sredstava.

* Kojom brzinom se sada prodaju paketi akcija Akcijskog fonda?
- U 2010. godini je prodat 81 paket akcija i prihodovano je 3,8 miliona evra. Od 2002. do sada je prodato ukupno 1.650 paketa za 660 miliona evra. Taj novac je išao u budžet, a sada, posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o besplatnim akcijama, sve što se proda iz Akcijskog fonda ide građanima Srbije. To je ključna razlika. Novac se skuplja na račun i namenjen je izmirivanju obaveza prema građanima.

* Zna se da se “Galenika”, ipak, neće prodati, jer neobavezujuće ponude nisu bile dobre. Koliko su ponuđači nudili za fabriku lekova?
- Izveštaj smo uputili Vladi. Ne bih o ciframa, ali mogu da kažem da su neadekvatne. Ponude koje smo dobili nisu ni približne onome što je bio stav Vlade - 200 miliona evra za 100 odsto kapitala. Jedva su veće od polovine te cifre. To je značajno ispod očekivanja i ne zavređuje raspisivanje tendera.

* Vlada najavljuje striktnu kontrolu privatizovanih preduzeća. Šta je novina u odnosu na dosadašnju praksu?
- Kontrola koju smo mi do sada obavljali je bila veoma striktna. To pokazuje i brojka od 550 raskinutih ugovora od 2002. godine do danas. U poslednjem periodu problem nije samo nepoštovanje ugovorenih obaveza već i situacija kada se isisava kapital iz preduzeća i nesavesno posluje. Dešava se i u preduzećima gde je istekla nadležnost Agencije. Ono što je novo su nadležnosti drugih institucija, poput MUP-a i tužilaštva.

* Vi niste mogli da rskinete ugovor kada neko isisava novac iz firme, ali poštuje ugovorene obaveze?
- Za nas je ugovor zakon. U nekim fazama možete da primetite da se u preduzeću nešto događa. Kad primetimo, sve nadležne institucije obavestimo. Mi ne možemo zbog toga da raskinemo ugovor. Isisavanjem kapitala, rasprodajom imovine se bave druge institucije. Naša uloga je da im prosledimo te informacije.

* Kako su institucije do sada reagovale kada ih obavestite?
- Sada mislim da se situacija značajno poboljšala.

* Koja su preduzeća sada tema policije i tužilaštva?
- Dnevno prosleđujemo informacije. Povećan je nivo zahteva s njihove strane. Mnoge od tih privatizacija su raskinute, ali još nemate epilog. Te osobe još nisu procesuirane, iako po našem uverenju institucije imaju više nego dovoljno dokumenata i argumenata da se ta stvar reši. Uvereni smo da će se to sigurno desiti.

* Pre koji mesec ste se žalili na saradnju sa Upravom za sprečavanje pranja novca. Da li se nešto u međuvremenu promenilo?
- Naša saradnja se poboljšala. Povećao se broj zahteva od njih prema nama. Mi sada nemamo nove slučajeve. Nakon talasa pre godinu, dve, tih privatizacija više nije bilo. Nemamo nove indicije da postoje sumnjivi kupci, ali smo im ponovo dostavili raniju dokumentaciju. Imam utisak da se mnogo aktivnije bave tim slučajevima i iskreno se nadam i verujem da će to imati epilog.      

“Telekom” tražen

* Šta će, pošto se “Galenika” ne prodaje, biti najveća ovogodišnja privatizacija?
- Verovatno će to biti “Telekom”. Njegova prodaja će se sasvim sigurno desiti ove godine. To je odluka Vlade i izbor savetnika se privodi kraju. Sve veći broj kompanija pokazuje interesovanje.

* Ko je zainteresovan za “Telekom”?
- Javnost licitira da postoji jedna ponuda. To nije tačno. Ima ih više. Zainteresovane su i evropske kompanije i neke van Evrope.