Berze - Srbija

Cena šećera na berzi ponovo u uzletu

Razlog je, prema pisanju stranih medija, enormni skok cena u Evropi koji se dogodio poslednjih dana. Beli šećer u Srbiji u režimu je ograničenih cena. Poslednjom izmenom uredbe, koja će biti na snazi do kraja ovog meseca, propisano je da u maloprodaji može da košta najviše 102,99 dinara, po kilogramu – bez obzira na to o kom pakovanju je reč.

Kako je izvestio specijalizovani portal „Agrarhojt”, cene šećera u Evropi trenutno dostižu desetogodišnji maksimum, a za ugovore koji se na londonskoj berzi zaključuju za isporuke u oktobru njegova cena je oko 622 evra po toni. Za nešto kasnije datume one se kreću između 500 i 550 evra.  I pored rasta koji je takođe zabeležen u avgustu, ističe se da su ovakvim razvojem situacije zatečeni mnogi analitičari, prenosi „Agroklub”.

Slabiji rod šećerne repe zbog suše u Evropi, koja je inače treći najveći proizvođač šećera u svetu, osnovni je razlog ovakvog stanja. Portal navodi da će obim proizvodnje biti za najmanje pet odsto manji nego prošle godine, što je dovelo do uzleta cena ovog traženog proizvoda na berzama. Očekivana ukupna proizvodnja u državama EU, zajedno sa Velikom Britanijom, je 16,6 miliona tona ili za milion tona manje u odnosu na 2021. godinu.

Istovremeno, potrošnja će najverovatnije dostići 18,1 milion tona, a izvoz u treće zemlje oko 700.000 tona. Predviđa se da će EU morati da uvozi veću količinu nego što se očekivalo. Međutim, naruku im ne ide ni smanjena proizvodnja šećerne trske u Brazilu gde ona sve više završava u industriji za proizvodnju biogoriva, a manje u šećernoj industriji.

Agrarni stručnjaci sa kojima smo razgovarali napominju da najveći proizvođač šećera – Rusija neće imati probleme s prinosima jer ta zemlja nije imala sušu.

Kada je reč o Srbiji, situacija je takođe neizvesna. Ovogodišnje zasejane površine manje su za 10.000 hektara nego prošle godine. Očekivanja su da će prinosi takođe biti manji – 55 tona po hektaru.

–Mi smo inače zadovoljni kada je prinos 60 tona po hektaru, ali sada imamo ovakvu situaciju. Uz pad površina pod šećernom repom, sigurno ćemo imati manju proizvodnju nego 2021. godine – rekla je za „Politiku” Olga Čurović, direktorka Poslovne zajednice „Industrijsko bilje”.

Fabrike se, dodaje, još nisu izjasnile o tačnim količinama ali napominje da je poljoprivrednim proizvođačima koji uzgajaju repu teško da se bore s disparitetom u odnosu na druge poljoprivredne proizvede.

– Očekujem da će, u ovakvim okolnostima, oni sledeće godine još manje sejati repu. To je mnogo skuplja proizvodnja u odnosu na druge kulture. Smatram da bi na šećernu repu država trebalo da daje i premije da bi naša industrija mogla da radi s većim kapacitetima – naglasila je ona. Sa ovim količinama ne veruje da ćemo ispuniti izvoznu kvotu, ali će šećera biti dovoljno za domaće tržište.

– Sopstveno tržište ćemo moći da pokrijmo, ali to nije rešenje. Od 11 fabrika koje smo nekada imali u Vojvodini, pet je angažovano, a četiri rade, kazala je Čurovićeva. Što se tiče cene, smatra da će verovatno i događaji iz Evrope imati uticaj na naše tržište. Nada se i da vlada neće uticati da cena šećera ostane tako niska. Jer, kako je navela, mi ne trošimo mnogo, svega oko kilogram šećera mesečno po stanovniku u proseku tako da to i nije tako veliki atak na kućni budžet.