Berze - Srbija

Građani sve više ulažu na stranim berzama

To je svakako povod za pitanje sa čime će berza „pred Miloša”. Pa ne baš s mnogo čime. Ona je praktično na silaznoj putanji u odnosu na vreme kada je obnovljena dvehiljaditih godina, nije ispunila zadatak da bude izvor kapitala za kompanije, a da mali ulagači „obrnu” novac pa bilo da zarade ili izgube zavisno od percepcije prilika na tržištu kako su nas podučili američki filmovi. Takvi neki igrači biraju da se „poigraju” na njujorškoj ili londonskoj berzi.

Govorilo se kod nas poslednjih godina o oživljavanju tržišta kapitala, još pre korone počelo se na radu na strategiji o tome, u svakom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda, nakon revizija aktuelnih aranžmana, postoji ukazivanje da treba razviti tržište kapitala, nije pomoglo ni što su Beogradska i Atinska berza udružile snage time što su Grci postali vlasnici deset odsto…

Vreme prolazi, a na berzi je listirano sve manje kompanija, tačnije one je polako, ali sigurno napuštaju. U jednom trenutku se činilo da će berza čak i godišnjicu dočekati bez prvog čoveka, jer ju je prethodni napustio, a pritom se kratko zadržao, međutim, izabran je novi.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz”, kaže da je reč koja najbolje opisuje poslovanje Beogradske berze proteklih godina „odumiranje”. Ona, po njemu, najbolje označava kontinuirani trend osipanja kompanija, investitora i prometa.

Promet akcija prošle godine bio je manji od 30 miliona evra, a ove godine je na putu da ne dostigne ni tu minornu brojku, kaže Gujaničić. Poređenja radi, prometi u „zlatnim godinama” Beogradske berze su se merili u milijardama evra i iznosili su 1,8 milijardi evra 2007. godine.

„Sada su dnevni prometi u proseku oko 100.000 evra, ali kada se isključe jednokratne transakcije jasno je da se na dnevnom nivou trguje sa 20.000 do 30.000 evra. Nisu retki slučajevi kada najveća domaća kompanija, ’Naftna industrija Srbije’, ima promet od po nekoliko hiljada evra”, kaže ovaj broker.

Državne obveznice imaju dosta veći promet od akcija, ali treba reći da i tu ne postoji kontinuirano i likvidno tržište. Dešavaju se tek sporadične transakcije s obzirom na to da su glavni igrači banke koje imaju mogućnost vanberzanskog trgovanja i nju više koriste. Prošle godine u prometu su učestvovale akcije 71 kompanije (od toga mnoge sa minornim prometom), a ima još par stotina kompanija koje su kotirane na berzi, čijim akcijama se uopšte ne trguje. Realne i opipljive promete ostvaruje najviše 10–20 akcija i to je faktički ono čime berza trenutno raspolaže. Indeks Beleks 15 odavno ne može da bude u punom sastavu i trenutno ga sačinjava devet kompanija.

Kada govorimo o razvoju tržišta, Gujaničić kaže da je i dalje aktuelna strategija razvoja tržišta kapitala. Od prošle godine ona je podržana kreditom Svetske banke i očekuje se da bi ove godine trebalo da uslede prve emisije korporativnih obveznica, što je polje koje su kreatori strategije odlučili prvo da razvijaju.

„Glavni problem svih tih strategija bio je u tome što nikada nisu bili identifikovani stvarni problemi tržišta, pa bi onda moglo da se priča i o razvoju berze. Osnovna stvar da bi berza mogla da funkcioniše i da se vrati poverenje investitora jeste neophodnost funkcionisanja institucija, kako onih koje direktno čine tržište kapitala, tako i onih bočnih koje su bitne za njegov razvoj, sudovi, na primer. Sve dok naša zemlja ne napravi napredak na ovom polju, normalno funkcionisanje berze biće nemoguće i mogu se ostvariti tek nekakva parcijalna rešenja koja nisu održiva na duže staze”, kaže Gujaničić.

I dok se kod nas godinama „popravlja” investicioni ambijent, domaći građani sve više ulažu na stranim berzama. To i dalje nije masovno tržište i čini ga verovatno tek oko nekoliko hiljada građana, ali interes svakako postoji jer je to norma štednje u svim razvijenim i normalnim zemljama.