U Srbiji je, do skoro, najunosniji posao za građane i investitore bila kupovina akcija preduzeća. Zbog svetske ekonomske krize, na prste mogu da se izbroje preduzeća koja isplaćuju dividendu. Ipak, od početka godine, vrednost akcija najboljih preduzeća porasla je 13 odsto, što je mnogo veća dobit nego na oročene dinarske ili devizne uloge u bankama. Iako je mnogim akcionarima prepolovljena vrednost akcija zbog svetske ekonomske krize akcije i dividende još mogu da donose zaradu. Takav slučaj je sa firmom "Alfaplam" u Vranju koja je akcionarima proteklih godina donela 25 miliona evra. Najveći zamah akcionarstva desio se kada su strani investitori pre krize kupovali akcije naših najboljih firmi i podizali im vrednost. Radnici, kada je svojinska transformacija završena, bili su vlasnici 98. odsto akcija, a danas u svom vlasništvu imaju oko 20. odsto. Odluka da li će biti isplaćena dividenda je na skupštini akcionara koja u skladu sa ostvarenom dobiti odlučuje o isplati, koja može biti u novcu i akcijama.
Kupovina akcija je, do svetske ekonomske krize, bila jedan od najunosnijih poslova, ali je sve manje preduzeća koja isplaćuju dividende. Stručnjaci navode da je poslednjih godina drastično smanjen broj preduzeća usled likvidacija, stečaja i spajanja.
U Srbiji je, do skoro, najunosniji posao za građane i investitore bila kupovina akcija preduzeća. Zbog svetske ekonomske krize, na prste mogu da se izbroje preduzeća koja isplaćuju dividendu.
Ipak, od početka godine, vrednost akcija najboljih preduzeća porasla je 13 odsto, što je mnogo veća dobit nego na oročene dinarske ili devizne uloge u bankama.
Iako je mnogim akcionarima prepolovljena vrednost akcija zbog svetske ekonomske krize akcije i dividende još mogu da donose zaradu.
Takav slučaj je sa firmom "Alfaplam" u Vranju koja je akcionarima proteklih godina donela 25 miliona evra.
Najveći zamah akcionarstva desio se kada su strani investitori pre krize kupovali akcije naših najboljih firmi i podizali im vrednost.
Vene Zdravković iz firme "Alfaplam" navodi da su radnici, kada je svojinska transformacija završena, bili vlasnici 98. odsto akcija, a da danas u svom vlasništvu imaju oko 20. odsto.
Odluka da li će biti isplaćena dividenda je na skupštini akcionara koja u skladu sa ostvarenom dobiti odlučuje o isplati, koja može biti u novcu i akcijama.
Podizanje vrednosti firme
Ukoliko je odlučeno da nema isplate dividende to ne znači da su akcionari loše prošli, već da se podiže vrednost firme. Tako je i sa akcijama Naftne industrije Srbije.
Branislav Jorgić iz "Jorgić broker" ističe da se profit odvaja na ime pokrića gubitka iz ranijih godina.
Prema njegovim rečima posle pokrivanja gubitaka iz prethodnog perioda počinje isplata dividendi.
Građani su postali sumnjičavi jer je sve više malverzacija u pojedinim preduzećima iz kojih se isisava kapital. Tek osam od 1400 kompanija na berzi, potpuno izveštava investicionu javnost o poslovanju.
Siniša Krneta iz Beogradske berze navodi da je poslednjih godina zabeležen jak trend smanjivanja broja preduzeća usled likvidacija, stečaja i spajanja.
Prodavci akcija NIS-a od početka godine dobili bi ovih dana i 50 odsto višu cenu da nisu žurili sa prodajom.
Međutim da su investirali u kupovinu tih akcija umesto u štednju profit bi od kamate bio i 10 puta veći.