Sumorna slika sa velikih svetskih finansijskih berzi samo je dodatno podstakla rastuće strahove o sve težem pristupu kapitalu i sve većoj ugroženosti likvidnosti na našem tržištu. U takvom ambijentu, a pogotovo kada se izvoznici kao najlikvidniji segment tražnje povuku sa tržišta, ne može se ni očekivati značajniji promet roba. On je naime u toku prethodne nedelje iznosio svega 689 tona. To je ujedno i najmanji zabeležen nedeljni promet u ovoj godini, a za 35,91 posto je manji od prometa u prethodnoj nedelji. Finansijska vrednost prometa je iznosila 15,3 miliona dinara, a to je pad od 32,74 posto u odnosu na isti pokazatelj u drugoj nedelji avgusta. Suprotno očekivanjima poljoprivrednih proizvođača, cena pšenice pada. Svetski bilansi žetve sa severne hemisfere su uglavnom sada već poznati uz manje moguće korekcije u narednom periodu. Podaci o ukupnoj svetskoj proizvodnji i potrošnji su u skladu sa očekivanjima, ali novi nadolazeći talas finansijske krize koji će dovesti do opšteg pada tražnje, u velikoj meri je amortizovao uticaj fundamentalnih tržišnih pokretača koji su nagoveštavali bolju tržišnu poziciju pšenice ove godine u svetu...
Sumorna slika sa velikih svetskih finansijskih berzi samo je dodatno podstakla rastuće strahove o sve težem pristupu kapitalu i sve većoj ugroženosti likvidnosti na našem tržištu, saopštila je Produktna berza u Novom Sadu.
U takvom ambijentu, a pogotovo kada se izvoznici kao najlikvidniji segment tražnje povuku sa tržišta, ne može se ni očekivati značajniji promet roba. On je naime u toku prethodne nedelje iznosio svega 689 tona. To je ujedno i najmanji zabeležen nedeljni promet u ovoj godini, a za 35,91 posto je manji od prometa u prethodnoj nedelji. Finansijska vrednost prometa je iznosila 15,3 miliona dinara, a to je pad od 32,74 posto u odnosu na isti pokazatelj u drugoj nedelji avgusta.
Suprotno očekivanjima poljoprivrednih proizvođača, cena pšenice pada. Svetski bilansi žetve sa severne hemisfere su uglavnom sada već poznati uz manje moguće korekcije u narednom periodu. Podaci o ukupnoj svetskoj proizvodnji i potrošnji su u skladu sa očekivanjima, ali novi nadolazeći talas finansijske krize koji će dovesti do opšteg pada tražnje, u velikoj meri je amortizovao uticaj fundamentalnih tržišnih pokretača koji su nagoveštavali bolju tržišnu poziciju pšenice ove godine u svetu.
Ova generalna slika se može primeniti i na naše tržište. Mala tražnja i još uzdržanija ponuda uslovili su mali promet pšenice, ali i pad cene koja je u protekloj nedelji iznosila 18,42 din/kg (17,06 bez PDV), što je za 1,97 posto pad u odnosu na prethodnu nedelju.
Nije međutim, sve tako crno u pogledu tržišnih perspektiva ove robe. Sva očekivanja idu u pravcu da će ipak jak uticaj poremećenih bilansa pšenice u svetu (manja proizvodnja od potrošnje) na duži rok oporaviti cenu pšenice i na međunarodnom, ali i na našem tržištu.
Cena kukuruza je za mesec dana pala za 20 posto. Od trenutka kada je dostigla svoj apsolutni desetogodišnji maksimum, cena kukuruza na srpskom tržištu je u kontinuiranom padu. Izvoznici su oprezno izdefinisali termine svojih isporuka, tako da je avgust mesec apsolutno zatišje u pogledu izvozne tražnje za ovom robom. Direktna posledica toga je mali promet, ali i pad cene. Prosečna cena ovonedeljnog trgovanja je iznosila 21,53 din/kg (19,93 bez PDV). To je za 3,16% niža cena od prosečne cene trgovanja u prethodnoj nedelji.
Po broju zaključenih kupoprodajnih ugovora posredstvom berze u Novom Sadu, trgovanje sojom je bilo najfrekventnije. Cena ove robe je imala silaznu putanju tokom nedelje i to sa nivoa od od 32,50 din/kg bez PDV, pa do 31,30 din/kg. Prosečna cena soje je iznosila 34,63 din/kg (32,06 bez PDV), što predstavlja pad za 2,83 posto u odnosu na cenu iz prethodne nedelje, navodi se u saopštenju.
PRODEX je u protekloj nedelji doživeo jedan od najvećih nedeljnih padova. Naime, vrednost ovog indeksnog pokazatelja je na dan 19.08.2011. iznosila 207,09 indeksnih poena, a to je za čitava 3,44 indeksna poena manja vrednost nego poslednjeg dana trgovanja prethodne nedelje.