Rast indeksa i prometa obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je Odbor direktora Instituta "Simo Milošević" odobrio Vladin plan restrukturiranja te kompanije.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi,
MNSE10, ojačao je 1,4 odsto na 1.080,02 poena, koliko je skočio i MONEX
na 16.315,37 bodova.
Promet je ove sedmice iznosio 54,4 hiljade EUR i bio je 35,5 odsto veći od prošlosedmičnog.
Ojačale
su akcije Poslovno logističkog centra Morača 11,1 odsto na pet EUR,
Jugopetrola 1,1 odsto na skoro 14 EUR i Crnogorskog elektroprenosnog
sistema blago na 1,4 EUR, dok je Crnogorski Telekom ostao na
prošlosedmičnom nivou od 2,15 EUR.
Trgovano je i akcijama
Zetatransa i Veleprodaje Nikšić, koje su u petak koštale 1,05 EUR,
odnosno 25 EUR, a Zeta filma 1,2 EUR. Dionice Plantaža su sedmicu
završile na 19,7 centi, Port of Adrie na 20 centi, a Luke Bar i Polieksa
na po 26 centi.
Ove sedmice je trgovano i dionicama fondova, pa je Trend na kraju trgovanja koštao 4,5 centi, a Eurofonda 0,36 centi.
Sedmicu
je obilježila informacija da je Odbor direktora Instituta "Simo
Milošević" odobrio plan restrukturiranja o kojem će konačna odluka biti
donijeta 9. januara na Skupštini akcionara.
Predsjednik Odbora
direktora Instituta, Predrag Dragojlović, rekao je da je plan
restrukturiranja takav da mora biti usvojen u svom izvornom obliku.
„Mislim
da postoji prostor za razgovor, ali to nije na Odboru direktora, već na
vlasnicima kapitala. Mi smo usvojili plan restrukturiranja i kao takav
on će biti predat Skupštini akcionara na usvajanje", naveo je
Dragojlović.
Vlasnik HTP Vila Oliva i dijela akcija Instituta,
Žarko Rakčević, saopštio je ranije da manjinski akcionari nijesu
zadovoljni planom restruktuiranja i da ga neće podržati na Skupštini
akcionara.
On je dodao da Vlada planira da proda kompletnu prvu
fazu Instituta, a da su rekonstrukciju druge faze planirali po cijeni od
1,27 hiljada EUR po kvadratnom metru.
„Plan restrukturiranja sa
nerealno procijenjenom predimenzioniranom investicijom u drugu fazu,
prodajom prve faze i vjerujemo moguće neturističke valorizacije
zemljišta Instituta poslije konačnog povraćaja i usvajanja planskih
dokumenata, nećemo podržati na Skupštini akcionara. Pozivamo većinskog
vlasnika i autore plana da još jednom sagledaju naše predloge i da
partnerski i fer postavimo Institut na zdrave noge“, rekao je Rakčević
na konferenciji za novinare.
Vlada je pozvala manjinske akcionare
Instituta, koji su zabrinuti za prodaju dijela imovine, da ulažu i
zajedno sa državom doprinesu spašavanju te jedinstvene ustanove za
fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju.
Građanski
pokret URA u četvrtak je najavio da će tražiti konsultativno saslušanje
premijera Milojka Spajića i ministra prostornog planiranja, urbanizma i
državne imovine, Slavena Radunovića, povodom plana restruktuiranja
Instituta i prodaje polovine njegove imovine.
Šef poslaničkog
kluba URA, Miloš Konatar, kazao je da Spajić nastavlja sa obmanjivanjem
javnosti i sakrivanjem činjenica, ovaj put u vezi sa planom
restruktuiranja Instituta Igalo.
„Spajić je kazao da neće prodati
Institut, a od javnosti sakrio namjeru i plan o prodaji prve faze,
solitera i dječjeg odjeljenja, što je polovina njegove imovine“, rekao
je Konatar.
On je naveo da je URA protiv takvog predloga
premijera, koji podrazumijeva prodaju prve faze Instituta i da će zbog
toga tražiti konsultativno saslušanje Spajića i Radunovića u Skupštini, a
kojem bi prisustvovali i autori plana restruktuiranja, kao i
predstavnici manjinskih akcionara Instituta.
„Javnost mora biti upoznata sa svim detaljima i činjenicama u vezi sa Institutom Igalo“, poručio je Konatar.
Sedmicu
je obilježila i informacija da će Vlada bivšim radnicima „Radoja
Dakića“ na ime neizmirenih zarada isplatiti preko 7,7 miliona EUR.
Vlada
je, nakon utvrđenih izmjena i dopuna Zakona o budžetu za ovu godinu,
zaključila da su se stekli uslovi za ispunjenje svoje pozitivne obaveze
izvršenja konkretnih nespornih pravosnažnih i izvršnih sudskih odluka
donijetih u korist ostalih bivših radnika „Radoja Dakića“, a po osnovu
kojih su potraživanja priznata u stečajnom postupku.
Potraživanja nijesu isplaćena u cjelosti za 1,5 hiljada radnika.
U
čtvrtak je Odbor izvršnih direktora Grupacije Svjetske banke (SB)
odobrio zajam u iznosu od 31 milion EUR za podršku Crnoj Gori u njenim
naporima da dekarbonizuje energetski sektor i ubrza tranziciju ka
ekonomiji sa niskim emisijama ugljen-dioksida.
Kako je saopšteno
iz SB, cilj Projekta dekarbonizacije energetskog sektora Crne Gore je,
prije svega, poboljšanje energetske efikasnosti javnih zgrada, s
posebnim fokusom na Univerzitet Crne Gore (UCG) i nekoliko
administrativnih zgrada.
Pored toga, cilj je i omogućavanje
integracije dodatnih kapaciteta obnovljivih izvora energije u
elektroenergetsku mrežu Crne Gore, uz poboljšanje pouzdanosti mreže i
njene otpornosti na klimatske promjene.
Ove sedmice je objavljeno
i da je ukupan promet na Montenegroberzi u novembru iznosio 255,13
hiljada EUR i bio je 43,32 odsto niži u odnosu na oktobar.
„U
poređenju sa novembrom prošle godine, promet je niži 64,29 odsto.
Prosječan dnevni promet u prošlom mjesecu iznosio je 13,43 hiljade EUR”,
navodi se u Biltenu Montenegroberze.
U novembru je trgovano 19 dana, a zaključeno je 116 transakcija.