Berze - Srbija

Svetske berze beleže prvi pad cena žitarica

Još niko ne može da predvidi da li bi ovo moglo da znači kraj vrtoglavim poskupljenjima i stabilizaciji cena ili samo kratkotrajni predah na turbulentnom tržištu žitarica.

Dešavanja na svetskim berzama odrazila su se i na tržište Srbije. Na Produktnoj berzi prošle nedelje zabeležen je pad cena žitarica. Kod pšenice je posle neprekidnog rasta u prethodnom periodu, zabeležena korekcija cena naniže. Žito je i pored toga bilo najtraženije na berzi po prosečnoj ceni od 32,48 dinara bez PDV-a, što je u odnosu na prethodnu nedelju pad od 1,25 odsto.

Tražnja za kukuruzom bila je mala, a stručnjaci napominju da domaća cena još nije prihvatljiva kupcima. Kukuruz se prodavao za 26 do 27 dinara za kilogram, što ukazuje na moguće pojeftinjenje, smatraju analitičari.

Kako prenosi „Agroklub”, jedan od razloga za globalni pad cena mogao bi da bude i rekordna žetva pšenice, ječma i uljane repice u Australiji. Većina analitičara se ipak slaže da je ovakva situacija prvenstveno posledica makroekonomskih faktora, odnosno pojeftinjenja sirove nafte i ostale robe na šta su uticale i vesti o novoj varijanti virusa korna „omikron” kao i sumnje u efikasnost vakcine.

Zato pojedini analitičari veruju da bi sa nižim cenama izvozna tražnja ove robe mogla ponovo da bude povećana i da bi uskoro tržište žitarica moglo da bude normalizovano. Još pre desetak dana, cena pšenice bila je iznad 300 evra za tonu da bi ove nedelje na evropskom terminskom tržištu pala na prosečnih 280 evra. Na berzama u Americi žito je bilo jeftinije za četiri procenta, a kukuruz za 2,3 odsto što je rezultat pozitivnih prognoza o američkoj ozimoj pšenici, prema kojoj je 44 procenta zaliha u dobrom do vrlo dobrom stanju.

Domaći portal navodi da je zanimljivo to što je posle prvog pada cena, najveći svetski uvoznik, Egipat, kupio 600.000 tona rumunske, ruske i ukrajinske pšenice. Očekuje se da će se u ovoj sezoni nastaviti svetski rast potrošnje žitarica. Proizvodnja pirinča i žitarica koje se koriste u ljudskoj i u ishrani životinja, poput kukuruza, trebalo bi da poraste 1,4 odsto. Potrošnja žitarica će po prognozama porasti za 1,7 procenata, na 2,81 milijardu tona, a zalihe bi na kraju sezone trebalo da budu manje 0,7 odsto nego na njenom početku.