Poslednja radna nedelja u 2017. godini je vreme da se svedu računi. Svi su već upoznati sa tržišnom situacijom, zbog čega se nećemo mnogo ponavljati. Međutim, pošto je kraj godine, da se ne bi zaboravili i da bi ostalo za nauk nije zgoreg pomenuti da je prva polovina ekonomske godine bila više nego odlična. Nadprosečni rod gotovo svih ratarskih kultura je dobro doneo svakom tržišnom učesniku. Cene su bile na optimalnom nivou pa su svi, od proizvođača do prerađivača i izvoznika, bili zadovoljni. Međutim, novi rod je pomrsio račune mnogima, a po svemu sudeći i sledeća godina će biti za ne poželeti, bar njen početak. Suša i visoke temperature su najviše pogodile prolećne kulture, a najgore su prošli kukuruz i soja.
Poslednja radna nedelja u 2017. godini je vreme da se svedu računi. Svi su već upoznati sa tržišnom situacijom, zbog čega se nećemo mnogo ponavljati.
Međutim, pošto je kraj godine, da se ne bi zaboravili i da bi ostalo za nauk nije zgoreg pomenuti da je prva polovina ekonomske godine bila više nego odlična.
Nadprosečni rod gotovo svih ratarskih kultura je dobro doneo svakom tržišnom učesniku. Cene su bile na optimalnom nivou pa su svi, od proizvođača do prerađivača i izvoznika, bili zadovoljni.
Međutim, novi rod je pomrsio račune mnogima, a po svemu sudeći i sledeća godina će biti za ne poželeti, bar njen početak. Suša i visoke temperature su najviše pogodile prolećne kulture, a najgore su prošli kukuruz i soja.
Što se „Produktne berze“ tiče 2017. godinu možemo okarakterisati kao više nego uspešnu. Ako je uporedimo sa prethodnom, gledajući kroz brojke, broj članova berze je uvećan za 44%, dok je robe više prometovano za 87%, a finansijska vrednost prometa je uvećana za čak 104%.
Ono što se kroz brojke još uvek ne može predstaviti, a to je rad na donošenju zakonske regulative u oblasti robno berzanskog poslovanja, a koji je bio krajnje iscrpan i koji bi već naredne 2018. godine trebao da donese prve rezultate, sa ciljem omogućavanja svim tržišnim učesnicima veće sigurnosti u trgovanju i otvaranja šireg tržišta.
Promet poslednje radne nedelje su činili isključivo pšenica i kukuruz. Cena pšenice je bila stabilna, dok je kukuruz zabeležio blagi cenovni pad, uz naponu da su se kako kupci tako i prodavci teško pronalazili. Ukupno je prometovano 1.845 (+84,50%) tona robe, za šta su kupci platili 33.748.000,00 dinara (+53,21%).
Najviše se trgovalo kukuruzom, pri čemu su svi ugovori imali određene klauzule. Kukuruz, fco-kupac je prometovan po 17,20 din (18,92 dinara po kilogramu sa PDV-om), dok je onaj sa uračunatim gratis lagerom do kraja marta, odnosno aprila prometovan po 16,50 din (18,15 dinara po kilogramu sa PDV-om).
Pšenica sa 12% proteina je prometovana po ceni od 17,60 din (19,36 dinara po kilogramu sa PDV-om), što je identična cena prošlonedeljnoj.
Usled stabilne cene pšenice, kao i odsustva prometa kukuruza bez uračunatog gratis lagera, vrednost PRODEX-a se nije menjala i na dan 28.12.2017. je ostala na nivou od 208,16 indeksnih poena.