Ekonomija - Srbija

Birokratija koči investicije: Domaći privrednici upozoravaju državu na probleme sa dozvolama

Predstavnici tri najveće domaće kompanije MK Group, Delta Holding i Nelt Group izneli su na ovogodišnjem forumu na Kopaoniku niz problema sa kojima se oni kao domaći privrednici suočavaju.

Panel na kojem su prisustvovali zapravo je bio nastavak dijaloga o problemima domaćih privrednika koji je prošle nedelje pokrenut u Privrednoj komori Srbije, a kojem je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Jedna od ključnih poruka sa ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma jeste da dosadašnji model rasta BDP-a, koji je baziran na javnim ulaganjima i stranim direktnim investicijama, više nije održiv.

Dalji rast, kako su rekli ekonomski stručnjaci na forumu, trebalo bi da bude zasnovan na domaćim investicijama ili stranim investicijama u tehnološke sektore, a ne u tradicionalne kao što je to do sada bio slučaj.

Domaći investitori, kako je rečeno, mnogo su otporniji na krize. Takođe, domaći privrednik retko kad povlači svoj kapital, kao što je to slučaj sa stranim, već ga ulaže u dalje širenje poslovanja.

Niko od domaćih privrednika ne govori o direktnim subvencijama

Član Izvršnog odbora Delta Holdinga Andrej Sovrović govorio je o značaju domaćih investitora i naveo da su oni veoma vredni, jeftiniji za državu od stranih investitora i otporniji na krize.

„Domaći investitori su mnogo otporniji na krize nego strani. Oni neće menjati tržište ukoliko nastupi neka kriza. Još jedna velika razlika između domaćih i stranih investitora jeste to što se kod domaćih kapital nikad, ili skoro nikad, ne izvlači nego se ponovo reinvestira. I na kraju, smatram da mi kao domaći investitori mnogo bolje poznajemo mentalitet i da smo spremni da se brže adaptiramo na sve promene“, rekao je Sovrović.

Primetio je i da domaći investitori ni na ovogodišnjem biznis forumu, kao ni na prethodnim, ne govore i ne traže direktne podsticaje od države kao vid pomoći, nego traže bolju regulativu i ubrzavanje procesa.

Prema njegovim rečima, ulaganja Delte bila bi još veća da ih u tome nije sprečila birokratija u Srbiji.

„Žao nam je što nismo u još većoj meri mogli da doprinesemo srpskom tržištu još većim investicijama u narednim godinama za koje smo bili spremni, za koje smo bili zreli, i čini mi se da smo imali i kadar da to iznesemo. Razlozi uglavnom leže u administraciji i netransparentnosti“, ukazao je Sovrović.

Najavio je da Delta planira veliki investicioni ciklus od blizu milijardu evra, pre svega u sektor nekretnina.

Srbija ulazi u fazu „izvezi ili umri“

O problemima domaćih privrednika govorio je i generalni direktor MK Group Mihailo Janković, a koji je, pre svega, ukazao da je prethodnih godina Srbija imala privredni rast zahvaljujući domaćoj tražnji i istakao da će u narednom periodu za rast BDP-a biti ključan izvoz.

„Mi ulazimo u period kada će ponovo biti aktuelna ona floskula u zemljama u razvoju ‘izvezi ili umri’. Čisto kao primer, po nekim istraživanjima jedan odsto rasta izvoza na dugi rok donosi 0,47 odsto rasta BDP-a“, ukazao je Janković.

Naveo je i primer da u Srbiji izvoz čini 51 odsto BDP-a, odnosno da od 82 milijarde izvoz čini 42 milijarde, dok u Sloveniji izvoz čini čak 90 odsto.

„To pokazuje koliko mi još imamo prostora za izvoz. Zamislite da mi imamo udeo izvoza u BDP-u od 90 odsto. E tu mislim da je ključna pomoć države“, istakao je Janković.

Ukazao je i da je srpska poljoprivreda u velikom problemu. Naime, Janković je dodao da su prošle godine svi sektori doprineli rastu BDP-a osim poljoprivrede, kao i da je u poslednje tri od pet godina došlo do pada fizičkog obima poljoprivredne poizvodnje.

„Zašto se to desilo? Mi moramo, pre svega, da se zapitamo koja je naša agrarna strategija, mi treba da napravimo desetogodišnju strategiju, da znamo šta hoćemo da postignemo, a ne da se ona menja na svake dve godine kada se menja i ministar“, poručio je Janković.

Dodao je i da se u Srbiji stalno govori o većem stepenu prerade, te dodao da je stočarstvo viši stepen prerade od rastarstva, a da stočni fond u Srbiji opada u poslednjih dvadesetak godina.

„I šta smo uradili po tom pitanju? Ništa. Čak imamo određene mere koje uništavaju domaću proizvodnju, kao što su uvozne dozvole koje se daju za uvoz mesa i slično“, rekao je Janković.

Ukoliko želimo da srpska poljoprivreda ide napred, poručio je Janković, Srbija mora da primeni savremenu tehnologiju, mora da se bavi inovacijama, ljudima, navodnjavanjem i ukrupnjavanjem poseda.

Takođe, tokom sastanka sa predsednikom Vučićem u PKS prošle nedelje, predsednik MK Group Aleksandar Kostić je otkrio da njihova nova fabrika alkohola i bioetanola u Kovačici kasni upravo zbog nedobijanja dozvola.

„Mi smo taj projekat započeli pre tri godine, već dve godine smo u dozvolama i dalje nismo dobili građevinsku dozvolu. Pored toga, više od šest meseci 95 odsto opreme za fabriku stoji na poljani spremno. Znači ta fabrika je mogla da počne da radi pre šest meseci“, rekao je tada Kostić.

Srpski investitori uložili više nego svi strani

Suosnivač Nelt Group Nebojša Šaponjić istakao je na Kopaonik biznis forumu da su domaći investitori u poslednjih 30 do 35 godina uložili mnogo više nego svi strani investitiori ukupno.

„Ja sam čovek koji podržava domaće investitore, to je moj stav i taj stav zastupam već duže vreme i stajaću iza tog stava uvek. Treba gurati srpsku privredu“, poručio je Šaponjić.

Prema njegovim rečima, najveći problemi sa kojima se njihova kompanija suočava jeste nedostatak kadra i prepreke za izlazak na tržišta van zemlje.

„Osnovni problem koji mi imamo jeste veliki deficit kadra, i to onog kadra koji može da vodi poslove. Svi mi imamo mnogo projekata, ali imamo problem ko će da vodi i gura te projekte“, ukazao je Šaponjić.

Istakao je da se Nelt grupa trudi da ima sopstvenu proizvodnju iz sopstvenih sirovina i da sa tim brendovima izlazi na druga tržišta.

„U tom segmentu uspevamo pomalo, zato nam je tu najviše potrebna pomoć države, da pronađe način kako da nas gura da izađemo van Srbije. To je njen posao i u Srbiji i van Srbije kako da mi pravimo bolje rezultate i da se širimo“, rekao je Šaponjić.

Zašto strani investitori imaju bolji položaj u Srbiji nego domaći?

Ekonomista Milojko Arsić rekao je za Danas da su domaće privatne investicije u Srbiji znatno niže nego u drugim zemljama već duži niz godina, i istakao da su pokretači rasta srpske privrede u proteklih šest, sedam godina bile strane direktne i javne investicije.

Poručio je, kao i ostali ekonomisti na ovogodišnjeg Kopaonik biznis forumu, da to ne može da bude dugoročna održiva osnova za rast privrede, te da je neophodno da se povećaju domaće privatne investicije.

„Glavna prepreka su verovatno neadekvatni uslovi privređivanja koji obuhvataju razne vrste birokratnih barijera koje postoje za većinu privrednika, a osim toga postoji i dosta izražena diskriminacija domaćih privrednika u zavisnosti od toga koliko su bliski aktuelnoj vlasti“, rekao je Arsić.

Prema njegovim rečima, kada su u pitanju poslovi koji se dobijaju od države, veliki deo poslova koji obuhvata kako javne investicije tako i javne nabavke, vrlo teško može da se dobije ako privrednici nisu bliski vlasti i ako nisu spremni da plate određeni deo za dobijanje posla za koruptivne aktivnosti.

Arsić je istakao da je vrlo važno da se popravi privredni ambijent u smislu da se i za domaće privrednike smanje ili ukinu birokartske barijere, kao što su izdavanje raznih dozvola, ali i da im budu dostupna priključenja na infrastrukturu, a ne samo stranim investitorima.

„To bi bio sigurni izvor rasta u dugom roku, zato što stranci često napuštaju neku zemlju sa političkom ili privrednom krizom, domaći privrednici su otporniji na krize. Takođe, ima još jedna nepovoljna posledica stranih direktnih investicija, a to je što nakon nekoliko godina poslovanja u Srbiji sve više novca počinju da kroz dividende izvlače iz Srbije“, izjavio je Arsić.

Poručio je da odlivi po osnovi dividendi u slučaju Srbije značajno rastu tokom prethodnih decenija i smatra da će se to u budućnosti nastaviti, te da će neto efekat investicija biti sve manji.

Na pitanje šta je potrebno da Srbija uradi kako bi imala veći rast iz poljoprivrede, Arsić smatra da je veoma važno da se stimuliše prehrambena industrija, odnosno da se razvija stočarstvo, mesni proizvodi, industrija pića, vina, rakija, kako bi prodavali nešto na čemu se više zarađuje.

„Tu je i konkurencija velika i mi smo u nekim segmentima cenovno nekonkurentni. Kod nas su i dalje imanja i posedi manji nego u drugim državama, subvencije su manje, mi teško po subvencijama možemo da konkurišemo EU, a i te subvencije koje odobravamo nisu rezultat neke planske politike, već ad hok odluka koje su često bili odgovor na neke proteste“, objasnio je Arsić.

Sledeći problem sa kojim se Srbija suočava, a kada je reč o poljoprivredi, jesu klimatske promene, ukazao je Arsić. Istakao je da svake druge ili treće godine Srbija ima jaku sušu koja negativno utiče na gotovo sve poljoprivredne kulture koje sazrevaju posle jula.

Arsić smatra da bi država trebalo zajedno sa privrednicima da pokuša da se prilagodi novim klimatskim uslovima.