Srbija se danas nalazi pred ozbiljnim ekonomskim i društvenim problemima.
Visoka i žilava inflacija smanjuje realne dohotke, stopa nezaposlenosti je istorijski niska, ali je opet duplo viša u odnosu na uspešnije zemlje centralne i istočne Evrope. I dalje postoji visoko učešće rada u sivoj ekonomiji, a mnogi nezaposleni izgubili su nadu da će pronaći posao i povukli se sa tržišta rada, rekao je juče Mihailo Gajić, izvršni direktor Libertarijanskog kluba (Libek), nevladine organizacije koja je organizovala konferenciju pod nazivom „Izazovi i mogućnosti za rast i razvoj”.
„Nakon nekoliko godina pristojnih stopa rasta, srpska privreda je 2022. znatno usporila, a niska stopa rasta od jedva više od dva odsto očekuje se i ove godine. To nije dovoljno da se obezbedi potreban broj radnih mesta, naročito kvalitetnih, sa pristojnim zaradama i uslovima rada. Posebno zabrinjava što je je projektovana srednjoročna stopa ekonomskog rasta Srbije, od međunarodnih finansijskih institucija, niža nego što je to bio slučaj u godinama pre pandemije. Ovo znači da treba da razmislimo i identifikujemo ograničavajuće faktore za rast privrede, kao i nove prilike za razvoj. U suprotnom, rizikujemo da se Srbija, kao i veliki broj drugih zemalja, suoči sa zamkom srednjeg dohotka, a to je situacija u kojoj bismo iscrpili stare komparativne prednosti, a bez pronalaženja novih”, naveo je Gajić.
Na konferenciji je bilo reči i o novom sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom i mogućnostima koje on pruža, a tim povodom je Predrag Bjelić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kazao da je njegov cilj da se privredi otvore vrata. Još je nepoznato koje preferencijale on donosi, a problem je što se takav sporazum zaključuje između male i velike zemlje pa se i takva disproporcionalna pregovaračka moć prenosi i na ugovor. Ni ovaj ugovor o slobodnoj trgovini, kao ni drugi, poput onog sa Rusijom, nije potpuno slobodan.
Za izvoz u Kinu samo roba sa polovinom domaćeg porekla može biti oslobođena carine što je problem za malu otvorenu ekonomiju kao što je naša koja ne može da obezbedi sve supstance iz domaće proizvodnje.
Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije napomenuo je da će se domaća privreda uskoro suočiti sa taksom, odnosno troškom dekarbonizacije za izvoz robe u zemlje Evropske unije čiji je cilj da se smanji konkurentnost ovakvih privreda kao što je naša. Sada se dve trećine energije dobija iz uglja, a oko tridesetak odsto iz obnovljivih izvora, odnosno prevashodno hidrologije što zavisi od vremenskih prilika. Kompanije će, a privreda je najveći potrošač energije, morati da prelaze na drugu vrstu eneregenata. Sve to zahteva ulaganja.