Postizanje zajedničkih ciljeva će doprineti da poljoprivredni sektor u našoj zemlji postane konkurentniji
Poljoprivredni i prehrambeni sektor u Srbiji trebalo bi da do 2025. godine bude održiviji, inovativniji i inkluzivniji, kao i da se unapredi upravljanje prirodnim resursima.
Ovi ciljevi su predviđeni Programskim okvirom Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Republike Srbije.
Dogovor, koji definiše ključne oblasti saradnje između agencije Ujedinjenih nacija i njene zemlje članice, danas u Budimpešti potpisali su Nabil Gangi, zamenik regionalnog predstavnika FAO i Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.
Kako se ističe, postizanje zajedničkih ciljeva će doprineti da poljoprivredni sektor u Srbiji postane konkurentniji i ojačati ukupan doprinos ostvarenju ciljeva održivog razvoja.–U proteklih 80 godina, od osnivanja, FAO je pokazao da je posvećen partner u transformaciji sektora hrane i poljoprivrede– rekao je Nabil Gangi. Srećni smo što ćemo nastaviti saradnju sa Republikom Srbijom i pružiti tehničku ekspertizu koju FAO ima u oblastima obuhvaćenim novopotpisanim programskim okvirom, navodi se u izveštaju FAO. – U našoj težnji ka održivoj, inovativnoj i inkluzivnoj poljoprivredi i proizvodnji hrane, Srbija ostaje posvećena kontinuiranom partnerstvu sa FAO kako bi ostvarila zajedničke ciljeve– dodala je ministarka Jelena Tanasković.„Zajedno sa FAO daćemo prioritet ublažavanju nepovoljnih efekata trenutnih modela proizvodnje i potrošnje na našu životnu sredinu i zajednice. Naš fokus će biti na jačanju otpornosti ruralnih zajednica, što će nam omogućiti daubrzamo adaptaciju poljoprivrede, sistema hrane i sektora šumarstva na izazove usled klimatskih promena i prirodnih katastrofa
FAO i Srbija radiće zajedno ka usvajanju i implementaciji ambicioznijih strategija za klimatske promene i životnu sredinu, uz korišćenje višestranog pristupa, istakla je Tanasković.
Jedan deo aktivnosti biće usmeren na smanjenje nepovoljnih efekata
trenutnih modela proizvodnje i potrošnje na ljude i životnu sredinu. Kroz pružanje podrške ruralnim zajednicama biće povećana otpornost na šokove i unapređena adaptacija poljoprivrednog sektora i šumarstva na klimatske promene kao i katastrofe izazvane od strane ljudi. resursima.
Strategija će se takođe baviti smanjenjem jaza između urbanog i ruralnog razvoja i pružiti podršku procesu pristupanja Evropskoj uniji.
U Srbiji, poljoprivredni, šumarski i sektor ribarstva generišu oko 9,4 procenata bruto domaćeg proizvoda, i zaslužni su za 14.5 procenata zaposlenosti a doprinose sa 18 procenata u ukupnom izvozu.
Kako se navodi, plodno zemljište i pogodna klima pružaju adekvatne uslove za poljoprivrednu proizvodnju. Ipak, ističe se, ove prednosti ostaju u senci usled fragmentirane strukture farmi, opadajućeg biodiverziteta, društvenih i ekonomskih nejednakosti i negativnih demografskih trendova, koji ugrožavaju rad u ruralnim oblastima.
Srbija je među zemljama najvišeg ranga u regionu u pogledu podložnosti prirodnim katastrofama i klimatskim promenama, uključujući poplave, oluje, suše, klizišta i zemljotrese, što čini ekološku održivost jednim od najvažnijih prioriteta zemlje.
Digitalizacija će imati ključnu ulogu u unapređenju otpornosti, konkurentnosti i efikasnosti poljoprivrednog sektora, što će rezultirati u boljoj proizvodnji i boljem kvalitetu života.
Akcije za održivu i pravičnu budućnost
FAO će podržati izgradnju kapaciteta nacionalnih institucija i poljoprivrednika u Srbiji u različitim oblastima, kao što su ublažavanje klimatskih promena, upravljanje prirodnim resursima, uključujući šume.
Pomoć će uključivati podršku u razvoju politike i transferu tehnologije, znanja i veština. FAO će promovisati dobre poljoprivredne prakse i inovacije, sa fokusom na žene, mlade iz ruralnih sredina i druge ranjive grupe, navodi se u između ostalog u saopštenju FAO.