Ekonomija - Srbija

Đurić, koji danas i sutra boravi u zvaničnoj poseti Italiji, naveo je da je potpredsedniku Saveta ministara i ministru spoljnih poslova i međunarodne saradnje Italije Antoniju Tajaniju izrazio zahvalnost na podršci u razvoju ekonomske saradnje između dve zemlje.

Ministar je naveo da je Tajanija informisao o tome da su u prethodna 24 časa na teritoriji Srbije otvorena čak dva velika proizvodna pogona italijanskih kompanija, koje će pomoći da se privrede dveju zemalja brže razvijaju i da zajedno budu konkurentnije i na trećim tržištima.

Upravo ova vrsta ekonomske osovine između Balkana i Italije ključ je za konsolidaciju procesa političke stabilizacije, ali i uvezivanja čitavog regiona u evropske tokove, ocenio je on.

Đurić je iskazao zahvalnost Italiji na podršci evropskom putu Srbije, koja je izuzetno značajna i snažna, pri čemu je istakao da očekuje da naša zemlja do 2027. godine bude u punoj meri institucionalno i u pogledu reformi spremna za članstvo.

Prema njegovim rečima, veoma je značajno da imamo podršku država poput Italije, čija politička težina može da doprinese ključnom napretku u učlanjenju i Srbije i čitavog regiona u Evropsku uniju.

Ministar je izrazio zadovoljstvo nivoom komunikacije na visokom političkom nivou, dodavši da će zajednička sednica vlada Srbije i Italije biti održana do kraja ove godine.

On je podsetio na to da su ove godine već održana tri velika privredna foruma Srbije i Italije, naglasivši da dve zemlje u 2024. godini obeležaju i 145 godina diplomatskih odnosa, što je izuzetno značajan jubilej, kao i 15 godina strateškog partnerstva.

Đurić je ukazao na to da je Italija prva zemlja u Evropi s kojom je Srbija zaključila Sporazum o strateškom partnerstvu, pri čemu je izrazio zahvalnost italijanskim prijateljima zbog svega što već decenijama rade na očuvanju mira u našem regionu, ali i na zaštiti manastira Visoki Dečani i naše kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.

Ministar je poručio da Italija može da računa na Srbiju u pogledu sprečavanja ilegalnih migracija preko tzv. Balkanske rute.