Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali sastao se u Vašingtonu sa zamenikom generalnog direktora MMF-a Bo Lijem, potpredsednicom Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Antonelom Basani i direktorom Evropskog odeljenja u MMF-u Alfredom Kamerom.
Mali je, u okviru radne posete Vašingtonu, gde učestvuje na Godišnjem zasedanju MMF-a i Svetske banke, prisustvovao i sastanku Konstituence, a na marginama pomenutog zasedanja razgovarao je i sa ministrima finansija Poljske i Švajcarske – Andrejom Domanskim i Karin Keler-Šuter.
Prvi potredsednik Vlade je naglasio da Srbija ima izuzetno dobru saradnju i sa Međunarodnim monetarnim fondom i sa Svetskom bankom i da je potpuno posvećena nastavku sprovođenja reformi.
Mali je istakao da je novi dogovoreni trogodišnji aranžman Srbije sa MMF-om, koji neće podrazumevati nikakvo korišćenje finansijskih sredstava, jasan pokazatelj nastavka reformi započetih 2015. godine, ali i potvrda da i u teškim svetskim uslovima uspevamo da očuvamo makroekonomsku stabilnost.
On je naveo da je na sastanku sa zamenikom generalnog direktora MMF-a ukazano na iskušenja sa kojima se ceo svet trenutno suočava, ali i ujedno istaknuto da je za Srbiju važno što je dobila investicioni kreditni rejting i da je u odnosu na druge zemlje svetla tačka u svetskoj globalnoj krizi.
Hoćemo da kroz dalje strukturne reforme pokažemo da smo potpuno posvećeni tome da naša ekonomija raste i da poslovno okruženje bude što stabilnije i atraktivnije, istakao je on.
Prvi potpredsednik Vlade je poručio da je postignuta saglasnost o tome da je Srbiji potrebno da nastavi sa izgradnjom bazične infrastrukture, novih auto-puteva, brzih saobraćajnica, pruga i postrojenja za proizvodnju električne energije.
Mali je ukazao na to da je na sastanku sa potpredsednicom Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Srbija dobila poruke koje su potvrda naporima koje činimo na polju ekonomije i daju kredibilitet svim reformama koje sprovodimo.
On je rekao da Srbija nastavlja sa reformama, pri čemu naša ekonomija raste, a udeo javnog duga u BDP-u iznosi 46,5 odsto, što je ispod nivoa Mastrihta, ali i nivoa proseka zaduženja na svetskom nivou od 93 odsto.
Prema njegovim rečima, to su sve stvari koje Srbiju danas u Vašingtonu pred celim svetom predstavljaju u potpuno drugačijem i boljem svetlu.
On je naveo da je dogovor sa MMF-om o tome da deficit budžeta bude ispod tri odsto apsolutno dostižan zadatak za Srbiju i da će to omogućiti dalje smanjivanje javnog duga u odnosu na BDP, ali i ostvarenje ciljeva definisanih Planom „Srbija 2027ˮ.