Ekonomija - Srbija

Još jedan korak bliže investicionom rejtingu, "Mudis" poboljšao izglede Srbije

Ocena pomenute institucije došla je nakon što su i dve druge renomirane rejting agencije, "S&P Global Ratings" i "Fitch Ratings", istim izgledom ocenile Srbiju ranije ove godine, saopštilo je Ministarstvo finansija.

"To znači da nas u ovom trenutku tri velike rejting agencije vide kao zemlju koja poboljšava svoje ekonomske parametre, daje pozitivne signale investitorima i može da obezbedi makroekonomsku stabilnost, neophodnu za dalji rast investicija", rekao je ministar Siniša Mali i ocenio da su ovakve dobre vesti potvrda Srbiji da nastavi započete reforme i agendu rasta.

Mali je dodao i da sa novim izvorima rasta koje stalno stvara, Srbija formira investicioni ambijent koji će je plasirati na vrh liste zemalja poželjnih za ulaganje.

"Sve to je rezultat svega što smo uradili u prethodnoj deceniji i došlo je vreme za priznanje našeg rada i truda. Ponosni smo na ove rezultate, koje ceo svet vidi", ocenio je ministar finansija.

NBS: Srbija ima pozitivne izglede za povećanje rejtinga kod sve tri najuticajnije agencije

Nakon agencija Standard end Purs i Fič, i treća najuticajnija svetska rejting agencija, "Mudis" poboljšala je izglede Srbije za povećanje kreditnog rejtinga sa stabilnih na pozitivne, pri čemu je kreditni rejting Srbije zadržan na nivou Ba2. Time se nastavlja niz pozitivnih ocena makroekonomskih kretanja u Srbiji od strane eminentnih institucija, kao i procena o povoljnim perspektivama rasta i za naredni period, saopštila je Narodna banka Srbije.

U svom izveštaju agencija "Mudis" ističe da se pokazalo da su izgledi rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije iznad prethodnih očekivanja agencije i da to pokazuje snagu naše ekonomije.

"Činjenica da su sve tri najvažnije svetske rejting agencije prethodnih meseci poboljšale izglede za povećanje kreditnog rejtinga Srbije potvrđuje da smo u prethodnim godinama na sve izazove odgovorili adekvatno i da smo, uporedo sa ublažavanjem negativnih šokova iz međunarodnog okruženja, razvijali našu ekonomiju i radili na daljem rastu životnog standarda svih naših građana", istakla je guverner Jorgovanka Tabaković povodom objavljivanja odluke agencije "Mudis".

Ona je ocenila da je takva politika dala rezultate, ali je istovremeno i garant da ćemo i u budućnosti nastaviti da radimo na očuvanju ukupne stabilnosti i povoljnog investicionog i poslovnog ambijenta, što nas svrstava u grupu zemalja koje se ubrzano razvijaju.

U izveštaju agencije "Mudis" ističe se da je odluka o povećanju izgleda kreditnog rejtinga Republike Srbije usledila nakon kontinuiranog jačanja ekonomske i fiskalne snage, konstantnog rasta BDP-a i poboljšanih fiskalnih performansi, koje prevazilaze očekivanja agencije.

Navodi se i da je kreditni rejting Srbije podržan smanjenjem fiskalnih rizika u energetskom sektoru državnih preduzeća i konstantnim napretkom u strukturnim reformama u okviru aranžmana sa MMF-om.

Realni rast BDP-a

Nakon rasta BDP-a od 2,5 odsto u 2023. godini, Agencija predviđa da će se realni rast BDP-a povećati na 3,8 odsto u 2024. i 4,2 procenta u 2025. godini, kao i da će uglavnom biti vođen snažnijom domaćom tražnjom, podržanom nižom inflacijom, povoljnom dinamikom tržišta rada i povećanjem investicija.

Agencija ocenjuje i da bi plan razvoja Vlade Srbije mogao doprineti rastu BDP-a iznad očekivanja "Mudisa", ukoliko se fokusira na investicije za rešavanje infrastrukturnih nedostataka.

"Realizacija Projekta 'Skok u budućnost - Srbija Ekspo 2027', dovešće do povećanja kapitalnih investicija u periodu 2024 - 2027. godine", navodi se u izveštaju. Nalgašava se i da je snažan učinak u okviru sadašnjeg stendbaj aranžmana sa MMF-om pomogao Srbiji da očuva makroekonomsku stabilnost, učvrsti fiskalnu politiku i održi likvidnost na visokom nivou.

Na kraju jula 2024. godine rezerve na računu su iznosile čak 8,5 odsto BDP-a, dok su na kraju 2023. godine iznosile 5,5 odsto.

"Mudis" predviđa da će fiskalni deficit ostati na 2,2 odsto BDP-a u 2024. godini i dostići 2,5 odsto BDP-a u 2025. godini uz nastavak postepenog smanjenja fiskalnog deficita.

Agencija konstatuje da je učešće javnog duga u BDP-u smanjeno sa 57,8 odsto u 2020. na 52,3 odsto u 2023. godini i očekuje da će u narednom periodu doći do daljeg smanjenja, tako da će na kraju 2025. godine iznositi 51,7 odsto, a 2027. godine 50 odsto.