Ekonomija - Srbija

Još jedna teška godina

Sledeće godine građani Srbije neće živeti bolje, saglasni su ekonomisti. Kako je reč o predizbornoj godini, ekonomisti kažu da će to biti prava prilika da političari dokažu spremnost za novi model privrednog rasta.

Ekonomisti ocenjuju da građani Srbije neće živeti bolje u narednoj, predizbornoj, godini. Prema njihovom mišljenju, to će biti prava prilika da političari dokažu spremnost za novi model privrednog rasta, koji, u narednoj deceniji, predviđa stalno smanjivanje potrošnje.

Ekonomisti smatraju i da bi, zarad stabilnosti srpske ekonomije u aprilu, kada ističe aranžman sa MMF-om, trebalo uspostaviti blažu varijantu tog aranžmana.

Daleko od pažnje koju zaokuplja kopaonički samit, bez političara i privrednika, u skromnim uslovima fakultetskog amfiteatra, vodeći srpski ekonomisti razmatrali su šanse novog modela privrednog rasta, oslonjenog na izvoz i investicije.

Stručnjaci su saglasni da bi predizborna atmosfera mogla da ugrozi prve korake na putu kojim bi privreda trebalo da ide naredne decenije.

"Izvinjavam se svim našim političarima, ali ono čega se bojim jeste da ne preovlada mišljenje 'nemojmo mnogo da talasamo ove dve godine' ili 'sprovešćemo program posle izbora'. Bojim se da to vreme sada nemamo", kaže ekonomista Stojan Stamenković.

Stezanje kaiša

Dodatni teret je to što će tada već biti negativan kreditni priliv, više novca će biti potrebno za otplatu kredita, nego što će pristizati od novih zaduženja. U tim uslovima investicije su gotovo nemoguće, pa je zato neophodno da startuju već sledeće godine.

Ekonomista Miladin Kovačević rekao je da prodaja i privatizacija "Telekoma" spada u reformu javnog sektora u sledećoj godini i sagledan je kao izvor investicija u javnom sektoru, a to prema njegovim rečima, olakšava postizanje investicija već iduće godine.

Investicije bi, u narednoj deceniji, trebalo da budu iznad milijardu evra godišnje, javni dug ne bi smeo da bude veći od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok bi manjak u budžetu, do 2015. godine, sa sadašnjih 4,8, trebalo da padne na jedan odsto. Zato je, prema mišljenju stručnjaka,  neophodno da kaiš stežu i država i građani.

"Očekujem da iduće godine moramo živeti malo lošije, da bi u srednjoročnom periodu živeli malo bolje, to je različito od onoga što političari govore, ali mislim da je to realno", rekao je ekonomista Miodrag Zec.

Takav razvoj planiran je i izmenama Zakona o budžetskom sistemu. Penzijski zakon, uz januarsku povišicu od dva umesto šest odsto, Vlada će proslediti Skupštini, kao i Zakon koji će značajnije oporezivati imovinu.

Najavljuje se i izmena još jednog poreskog zakona, koji će omogućiti da država u idućoj godini više prihoduje i od poreza na dobit preduzeća.