Ekonomija - Srbija

Mali: Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom najveća šansa srpske ekonomije

Mali je rekao da je taj sporazum krov naše ekonomske saradnje na osnovu kojeg se srpskim proizvodima otvara za povlašćeni pristup tržište od 1,4 milijarde ljudi.

Mali je rekao da to podrazumeva jeftiniji uvoz tamo gde je to potrebno za razvoj srpske industrije ili je u interesu potrošača, dok za izvoz neće biti izuzetno visokih carina na srpske poljoprivredne, farmaceutske i industrijske proizvode. „Motivisaćemo domaće proizvođače da budu konkuretntniji. Ovaj Sporazum znači i sve veću atraktivnost naše zemlje jer će investitori, koji žele da dođu u Srbiju, od sada na listi za imati još jednu značajnu stavku - prolaz ka plasmanu robe na jednom tržištu.

To će pojačati dominaciju Srbije u regionu kada su strane direktne investicije u pitanju, koje su prošle godine bile 4,5 milijardi evra, ali će pogurati i domaću privredu”, naglasio je Mali. Mali je, komentarišući nedavnu posetu kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji, istakao da ona govori o ugledu Srbije u svetu. Dodao je da je od 29 potpisanih sporazuma sa kineskim partnerima za njega kao ministra finansija najznačajniji Sporazum o uzajamnoj pomoći i saradnji u carinskim pitanjima koji podrazumeva efikasniju primenu carinskih propisa i unapređuje bezbednost u međunarodnom prometu robe.

Istakao je i da je od velike važnosti što će dve zemlje raditi na novim tehnologijama, budući da je Kina jedna od najrazvijenijih država sveta u toj oblasti. „Nakon što su nam naši prijatelji pomogli da rešimo probleme u Železari Smederevo i RTB Bor, preduzećima koja su bukvalno krvarila, sada smo dovoljno jaki da idemo zajedno sa njima u korak sa novim tehnologijama i, kako se kaže u zajedničkoj izjavi dva predsednika, da kreiramo zajedničku budućnost u novoj eri. Više ne saniramo samo problem, već zajedno tražimo mogućnosti za dalji razvoj”, rekao je Mali.

Dodao je da je Srbija izuzetno zahvalna svetskoj ekonomskoj sili kakva je Kina na podršci kada je reč o članstvu Kosova u Savetu Evrope, ali i o rezoluciji o Srebrenici, izrazivši uverenje da će „to pomoći u našoj borbi”. Govoreći o globalnim ekonomskim trendovima, Mali je istakao podatak da je u prvom kvartalu ove godine ekonomija Evropske unije (EU) rasla 0,4 odsto, dok je srpski bruto domaći poroizvod (BDP) u istom periodu porastao 4,6 odsto, te da Kina ubrzava svoj rast.

Istakao je da se, uprkos očiglednoj preraspodeli snaga u svetu, Srbija neće odreći dosadašnjih partnera i da će ostati tesno povezana sa EU koja je naš najznačajniji trgovinski partner. „Ali ne želimo da propustimo priliku da, kroz izrazito prijateljske odnose sa Kinom, ne otvorimo tržište našim privrednicima da više zarade, šire poslovanje, dalje otvaraju radna mesta i dižu plate zaposlenima.

Dugo smo se borili da podstaknemo taj domino efekat”, rekao je Mali. Govoreći o ekonomskim rezultatima Srbije, Mali je istakao da je javni dug danas na nivou 47,6 odsto BDP, dok je prosečna zaduženost evrozone 89 odsto, kao i da je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva istakla da je Srbija „svetla tačka u ekonomiji”. Dodao je da će rast 2027. godine, zahvaljujući programu „Skok u budućnost - Srbija 2027” i projektu EXPO 2027, dostići planiranih 100 milijardi evra BDP-a, što će biti tri puta veći BDP odnosu na 2012. godinu, kada je iznosio 33 milijarde evra.

Na pitanje ima li razloga za skepticizam kada je reč o obećanju da će do 2027. godine prosečna plata biti 1.400 evra, dok će prosečna penzija i minimalna zarada biti po 650 evra, Mali je rekao da je isti skepticizam vladao i kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao da će prosečna plata biti 500 evra, dok ona danas iznosi više od 800 evra. „Svetske ekonomske prilike su nestabilne, nismo pusto ostrvo, ali za sada se dobro držimo i oporavak životnog standarda građana ide po utvrđenoj dinamici, a ona je da 2027. godine imamo prosek plata od 1.400 evra i penzija od 650 evra”, rekao je Mali.

Istakao je da je rast od 3,5 odsto u 2024. godini, koji je bio i deo ekspozea premijera Miloša Vučevića, ostvariv, ali i da je umereni optimista jer je svetska ekonomija ozbiljno uzdrmana poslednjih godina. „U svemu tome uspevamo da održimo makroekonomsku stabilnost i da dalje rastemo. Ako smo prošle godine, kada smo trpeli posledice svih kriza, mogli da rastemo 2,5 odsto, ne vidim prepreke da i ove ne samo dostignemo projektovani rast od 3,5 odsto, već ga i premašimo. Biću zadovoljan i sa minimumom zacrtanog cilja, jer je svetski trend usporavanje rasta”, naglasio je Mali.

Mali je dodao da bi Srbija, da nije bilo globalnih nestabilnosti, već dobila investicioni rejting, te izrazio uverenje da će i „ova zvanična potvrda našeg ekonomskog razvoja” stići do kraja ove, ili sledeće godine. Govoreći o predstojećim izborima za odbornike Skupštine Grada Beograda, Mali je istakao da se u političku kampanju ide s postignutim rezultatima i planovima, dodajući da opozicija nema plan i da građanima nudi govor mržnje i jeftino politikanstvo, prenosi Tanjug.