Ekonomija - Srbija

Mali: Stabilizacija inflacije u narednim mesecima

"Prema nekim prognozama Narodne banke Srbje, očekujemo da će se inflacija stabilizovati i da će polako u narednim mesecima krenuti da pada dole. To očekuju i u nekim drugim evropskim zemljama, nadam se da će i biti tako", rekao je Mali Tanjugu na pitanje da prokomentariše rast međugodišnje inflacije u našoj zemlji u junu na 11,9 odsto.

Mali je istakao da je Srbija uprkos velikoj krizi u svetu uspela da ostvari privredni rast u prvoj polovini godine, u prvom kvartalu od 4,4 odsto i u drugom od 4,1 odsto. On je naveo da država kontroliše cene osnovnih životnih namirnica, goriva i energanatam, jer bi u suprotnom cene "otišle u nebesa", kao što se dešava u nekim razvijenijim zemljama.

Dodaje da vlada u cilju stabilizacije cena razgovara na nedeljnom nivou sa proizvođačima i trgovcima.

Mali je naglasio da je kurs dinara stabilan i da je to možda i najvažniji instrument držanja inflacije pod kontrolom, uprkos ogromnoj krizi.

Napominje da su okolnosti vanredne, usled pandemije, poremećenih lanaca snebadevanja, enegetske krize i sukoba u Ukrajini.

"Onda za posledicu imate da međugodišnja inflacija u junu bude 11,9 odsto, ali bi bila mnogo veća da nismo preduzeli sve ove odluke i mere. Pritom, najveći deo ove inflacije je uvezen. Možemo da konrolišemo cene osnovnih životnih namirnica i energenata, jer je to pod našom kontrolom, ali ne možete da kontrolište uvoz neke robe iz inostranstva pošto je inflacija ugrađena u cenu te robe, u amablažu, karton i razne druge stvari, što sve utiče i na inflaciju kod nas", rekao je Mali.

Dodaje da se sa problemom inflacije, ipak, bolje nosimo od drugih zemalja.

"Ogromni su problemi sa kojima se suočava ceo svet. Svi ekonomisti kažu da ovakve krize nije bilo od Drugog svetskog rata", naveo je Mali i istakao da su cene gasa i struje u svetu drastično povećane, što je dovelo do velikog skoka i rekordne inflacije u Americi, Evropi, Velikog Britaniji...

Mali kaže da evropske zemlje ulaze u recesiju i ljudi ostaju bez posla, kao i da će se pravi efekti krize tek videti na jesen.

Vlada Srbije zbog toga kontroliše cene osnovnih životnih namirnica i država je preuzela na sebe teret krize, naglasio je Mali.

Kaže da se u Srbiji cena struje dugo nije menjala, što je postalo neodrživo i da će to morati da se promeni u budućnosti.

"Uprkos ogromnom rastu cena struje u svetu, mi smo je držali na niskom nivou za privredu i građane. Kontrolišemo i cene goriva i gasa, pokušavamo da zaštitimo životni standard građana što je više moguće", istakao je Mali.

Napominje da Srbija uprkos svemu tome nije zaustavila nijedan veliki projekat i država na vreme izmiruje sva plaćanja i obaveze.

Mali je naveo da se gradi, na primer, 10 novih autoputeva i brzih saobraćajnica, rekonstruišu bolnice, grade novi stadioni, sistemi za kanalizaciju i fabrike prečišćavanje otpadnih voda...

"Nama je stopa rasta BDP-a u prvom kvartalu bila 4,4 odsto, a u drugom 4,1 odsto. Velike i razvijene evropske zemlje su već u recesniji i imaju negativne stope rasta. Mi se i dalje dobro držimo. U prvih šest meseci smo imali 1,4 milijarde evra stranih direktnih investicija. Prošle godine smo imali 3,9 milijarde evra, što je bilo više nego 2019. A i stopa nezaposlenosti nam je danas niža nego 2019. godine".

Mali je, takođe, naglasio da su uprkos velikom inflatornom pritisku naše javne finansije stabilne i kurs stabilan, kao i da je vlada kroz fisklani politiku i budžet uspela da obezbedi i dalje relativnu pristojnu i visoku stopu rasta ekonomije, što i daje štabilnost.

Mali: Vodimo odgovornu ekonomsku politiku, imamo dobre rezultate

Ministar finansija Siniša Mali odbacio je danas tvrdnje pojedinih ekonomista u vezi sa inflacijom u Srbiji koje su objavljene u javnosti, navodeći da država vodi odgovornu i ozbiljnu ekonomsku politiku, što potvrđuju i dobri rezultati koje postižemo uprkos svetskoj ekonomskoj krizi.

"Srbija vodi odgovornu ekonomsku politiku i to je pokazala u doba najveće svetske ekonomske krize, koja traje već treću godinu. Najveći svetski ekonomisti se slažu da je ovo najveća ekonomska kriza od Drugog svetskog rata. Pandemija korona virusa, a potom i dešavanja u Ukrajini, prouzrokovali su potrese na svetskom nivou", naveo je ministar Mali u saopštenju.

On je istakao da u uslovima energetske krize, zastoja u globalnim lancima snabdevanja, zaoštravanja međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa i brojnih drugih izazova, Srbija uspeva da očuva makroekonomsku stabilnost i nalazi se daleko od recesije, koja preti čak i nekim ekonomski snažnijim zemljama od naše.

"U koordinaciji monetarne i fiskalne politike ostvarili smo tokom dve godine pandemije rast BDP-a od 6,4 odsto kumulativno, u prvom kvartalu ove godine imamo rast od 4,4 odsto, a u drugom kvartalu očekujemo rast od četiri odsto. Takođe, stopa nezaposlenosti je na nivou pre pandemije i na kraju prvog kvartala iznosila 10,6 odsto, javni dug je na nivou od 53,7 odsto - dakle znatno ispod kriterijuma Mastrihta, a prošle godine smo imali i rekordne strane direktne investicije u iznosu od 3,9 milijardi evra", podsetio je ministar Mali.

On je kazao da je rastuća inflacija prisutna svuda u svetu, što, na primer, potvrđuju i podaci Eurostata prema kojima je inflacija u junu u Estoniji iznosila 22 odsto, Litvaniji 20,5 odsto, Letoniji 19,2 odsto, Češkoj 16,6 odsto, Bugarskoj 14,8 odsto, Poljskoj 14,2 odsto, u Slovačkoj 12,6 odsto, Rumuniji 13 odsto, Mađarskoj 12,6 odsto, Hrvatskoj 12,1 odsto, Severnoj Makedoniji 14,5 odsto.

"Juče smo mogli da vidimo vest da inflacija u Austriji ne prestaje da raste i da je u junu dostigla novu rekordnu vrednost od 8,7 odsto, što je najviša inflacija u poslednjih 47 godina. Dakle, reč je o svetskom fenomenu, a Republika Srbija se sa tim problemom nosi dosta bolje od drugih zemalja", naveo je ministar i dodao da je kurs dinara stabilan i da je to možda i najvažniji instrument držanja inflacije pod kontrolom uprkos ogromnoj svetskoj krizi.

On je naglasio da Srbija nije izolovana, te da je međugodišnja inflacija od početka godine, vođena rastom cena hrane i energenata na svetskom nivou.

"Sa druge strane, bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu da utiču i dalje je znatno niža od ukupne inflacije - 6,7 odsto u junu. Rast cena hrane većim delom je posledica rasta cena u proizvodnji i transportu hrane. A rast svetske cene nafte, koji se prelio i na cene naftnih derivata na domaćem tržištu, ublažen je intervencijom države i odricanjem od prihoda od akciza. Dakle, Republika Srbija se, kao odgovorna država koja ne želi da teret krize prelije na građane odrekla prihoda od akciza na derivate nafte", napomenuo je Mali.

Takođe, država kontroliše cene osnovnih životnih namirnica, a u cilju stabilizacije cena na nedeljnom nivou se razgovara sa proizvođačima i trgovcima, rekao je Mali i dodao da istovremeno cena struje nije menjana i nalazi se među najnižima u Evropi.

U tekstu se kritikuje i pomoć koju je država dala građanima tokom krize izazvane pandemijom.

Ministar Mali navodi da su sve evropske zemlje ogromnim paketima finansijske pomoći pokušale da prevaziđu nesagledive ekonomske posledice pandemije.

"Prema proceni MMF-a, pad ekonomske aktivnosti tokom pandemije je bio bez presedana po svojoj brzini, a slom globalne ekonomije je mogao biti i do tri puta veći da nije bilo vanrednih mera podrške vlada širom sveta. Republika Srbija se uspešno izborila sa zdravstvenom i ekonomskom krizom izazvanom pandemijom", rekao je Mali, dodajući da je u te dve godine Srbija bila najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

On je istakao da je ukupan paket ekonomskih mera vredan oko 8,8 milijardi evra doprineo povećanju likvidnosti privrednih subjekata i olakšanju poslovanja, dok je kroz davanja stanovništvu podstaknuta domaća tražnja, čime se indirektno uticalo na ekonomsku aktivnost.

Pored toga, istakao je ministar, država nije odustala ni od jednog kapitalnog projekta, čime je trajno povećan potencijal privrede.

"O adekvatnosti ekonomskog paketa mera govore i rezultati na tržištu rada. Sprečili smo da se ponove crni scenariji iz vremena prethodne vlasti, kada je zbog neadekvatnog odgovora ekonomske politike na svetsku ekonomsku krizu došlo do gubitka više od 560.000 radnih mesta. Danas su radna mesta i zarade očuvani, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, a ono što je posebno važno jeste da danas imamo kontinuiran rast zaposlenosti", naveo je ministar Mali.

Ministar je zaključio da se prema prognozama Narodne banke Srbije očekuje da će se inflacija stabilizovati i da će u narednim mesecima krenuti da pada.

Prema njegovim rečima, to se očekuje i u drugim evropskim zemljama.

"Činjenica je da živimo u neizvesnim vremenima, ali Republika Srbija vodi odgovornu ekonomsku politiku i uprkos svetskoj ekonomskoj krizi država čini sve da se očuva životni standard građana Srbije i da se nastavi nesmetano funkcionisanje naše privrede. Nalazimo se daleko od recesije, i u vreme krize beležimo dobre ekonomske rezultate i činimo sve da teret krize ne prebacimo na građane", zaključio je ministar.

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović ocenila je ranije danas da je jedini pravi uzrok inflacije štampanje novca, a ekonomista Ljubomir Madžar je kritikovao mere države uz ocenu da je vlast potrošačcima delila "alimentacije i poklone", objavila je Nova.

Dodao je da je država na računu 15. jula imala oko 190 milijardi dinara i naglasio da smo potpuno likvidni.

Pokušavamo na odgovoran način da se izborimo sa ovim nedaćama, poručio je Mali.