Ekonomija - Srbija

Međugodišnja inflacija u julu iznosila 12,8%

Kada je reč o međugodišnjoj inflaciji, ona je u julu iznosila 12,8%, pri čemu se i dalje doprinos cena hrane i energenata ukupnoj inflaciji kreće oko 70%. S druge strane, međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu da utiču u većoj meri, i dalje je znatno niža od ukupne i u julu je iznosila 7,5%.

Na mesečni rast cena od 1,0%, slično cenovnim kretanjima prethodnih meseci, najviše su uticale cene energenata, prerađene hrane i svežeg mesa, kao i cene dela proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije.

Cene energenata su na mesečnom nivou u julu povećane za 2,5%. Njihovo kretanje je najvećim delom bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na cene naftnih derivata na domaćem tržištu, čiji je rast u julu iznosio 3,5%.

Pored toga, u uslovima snažnog rasta cena energenata na svetskom tržištu i prisutnog rizika u pogledu njihove raspoloživosti u zimskim mesecima, u julu su povećane i cene čvrstih goriva (drva i uglja) za 5,7%.

U okviru cena hrane, registrovan je pad cena povrća za 10,9% u proseku u odnosu na jun. S druge strane, rast cena prerađene hrane u julu je iznosio 1,8%, što je slično dinamici mesečnog rasta ovih cena u periodu mart–jun.

U uslovima i dalje visokih svetskih cena hrane, rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnih efekata suše, i na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, cene prerađene hrane su u julu, u odnosu na isti mesec prethodne godine, bile više za 17,3%, a cene neprerađene hrane za 24,8%.

Pod uticajem i dalje snažnih troškovnih pritisaka i veće uvozne inflacije, u julu je nastavljen i rast cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta). Ipak, bazna inflacija u Srbiji nastavlja da se kreće na znatno nižem nivou i u odnosu na ukupnu inflaciju, kao i u odnosu na baznu inflaciju u pojedinim zemljama srednje i jugoistočne Evrope. Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja.

Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta. U kratkom roku, smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.