Ekonomija - Srbija

Narodna banka Srbije smanjila projekciju BDP-a u 2023. godini

Međutim, projekcije za narednu godinu su smanjene sa prethodnih četiri do pet odsto, na 3,5 do 4,5 odsto.

Savo Jakovljević, direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS podsetio je da je u prvom tromesečju rast iznosio 4,4 odsto, a u drugom četiri odsto.

„Čak i ako u druga dva tromesečja bude nešto manji rast od toga, rast BDP će biti u okviru naše projekcije. Za narednu godinu smanjili smo projekciju jer će biti manji preneseni efekat iz ove godine ako se realizuju rizici“, ocenio je on.

Ova kriza za sada je pored inflacije najviše uticala na deficit tekučeg računa. U prvom polugodištu deficit je iznosio 2,7 milijardi evra što je 9,6 odsto BDP-a.

NBS je za celu godinu projektovala da deficit tekućeg računa izonsi nešto više od devet odsto BDP-a nasuprot 6,5 odsto BDP-a iz majske projekcije.

„Ceo taj deficit je posledica uvoza energenata i to 80 odsto se odnosi na rast cena, a 20 odsto na povećanje količina“, poručio je Jakovljević dodajući da se izvoz drži dobro i da se očekuje da na kraju godine dostigne 37,5 milijardi evra.

Prosečna cena gasa za Evropu u julu ove godine u proseku je iznosila preko 1.800 dolara za hiljadu kubnih metara, što je četiri puta viša cena nego godinu dana ranije i 16 puta viša cena u odnosu na prosečnu za 2020. godinu.

Berzanska cena električne energije u zemljama zone evra (Austriji i Francuskoj) u julu je u proseku iznosila 360 odnosno 400 evra po megavat-satu i bila je za oko četiri odnosno pet puta viša nego godinu dana ranije, dok je svetska cena nafte, iako u padu od sredine juna zbog jačanja recesionih pritisaka na globalnom nivou, u julu u proseku iznosila 109 dolara po barelu i bila je viša za preko 46 odsto nego pre godinu dana.

Pored toga, svetske cene žitarica, merene indeksom FAO, od početka godine beleže dvocifren međugodišnji rast, koji je u julu iznosio oko 17 odsto, zabeležila je Narodna banka.

Prema rečima guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković od maja do kraja jula energetske kompanije su kupile 1,9 milijardi evra za uvoz energenata, a od oktobra prošle do jula ove godine čak 4,1 milijarda evra je potrošena za te namene. To je tri puta više nego u istom periodu prethodne ili godine pre toga.