Ekonomija - Srbija

Različita očekivanja privrednika o budućem kretanju inflacije

Prema rezultatima decembarske ankete agencije Ninamedija, inflaciona očekivanja finansijskog sektora za godinu dana snižena su sa 3,9 odsto u novembru na 3,75 odsto u decembru, uz nastavak kretanja unutar granica cilja Narodne banke Srbije (NBS) od tri plus 1,5 odsto, objavila je nedavno NBS. Istovremeno, očekivanja dobijena na osnovu januarske ankete agencije Blumberg ostala su nepromenjena – 3,5 odsto, i to treći mesec zaredom, preneo je nedavno Tanjug. Kada je reč o kratkoročnim inflacionim očekivanjima predstavnika privrede, ona su prema anketi Ninamedije povećana sa 4,6 odsto u novembru na pet odsto u decembru, što je prosek oko koga su se kretala od početka godine.

Kako se ističe, očekivanja za naredne dve i tri godine u granicama su cilja NBS i u decembru su iznosila 3,3 odsto za dve godine, odnosno tri odsto za tri godine. Šta od ekonomskih pokazatelja najviše doprinosi ovakvim predviđanjima privrednika, koji su faktori trenutno otežavajući, a šta može biti povoljno po dalja inflatorna kretanja? Odnosno, u kakvom scenariju bi inflacija mogla da dostigne najsumornije prognoze finansijskog sektora u narednom periodu.

Kako za „Politiku” kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, određeni uticaj na očekivanje privrede kada je reč o inflaciji imaju procene o kretanju nekih važnih cena na tržištu, kao što su energenti, metali, hrana…

– Od ekonomskih faktora svakako je značajan uticaj tražnje koji se najviše meri prema tome koliko je visok fiskalni deficit i koliko rastu dohotci, odnosno kako se kreću zarade i penzije u odnosu na rast privredne aktivnosti u odnosu na ono što proizvodimo – ističe naš sagovornik. Planirani fiskalni deficit u ovoj godini je tri odsto, što je, smatra, relativno umereno ako poredimo sa drugim evropskim zemljama. Ali, kako napominje, već sada je najavljeno nekoliko povećanja rashoda koji mogu uticati da taj deficit bude veći i što bi mogli da utiče da se produži period umereno visoke inflacije – odnosno da ona bude u granicama ciljnog intervala, ali opet negde blizu gornje granice.

– Ako se dogodi rast budžetskog deficita zbog povećanja subvencija za stanove mladima, plata u prosveti… sve su to faktori koji povećavaju tražnju više nego što se kreće domaća proizvodnja – ističe Arsić.

On napominje i da su još uvek prisutni i geopolitički rizici koje su van naše kontrole. Ako se zaoštre sukobi, mogući su skokovi cena energenata, što bi Srbiju najviše pogodilo. A moguća su verovatno i poboljšanja, ako bude uspostavljeno primirje između Ukrajine i Rusije. Smatra da smo trenutno negde između kada je reč o očekivanju privatnika.

– Zavisi i od toga kako će se voditi fiskalna i monetarna politika. Ako bi, recimo, uz povećanje fiskalnog deficita, monetarna politika ostala i dalje čvrsta, znači zadržala visoke kamatne stope, to bi uticalo da se inflacija ipak postepeno smiruje. Ako bi i monetarna politika bila ublažena i smanjile se kamatne stope, što je važno za privredu, onda bi to uticalo na rast inflacije. Pošto popušta ekspanzivnija fiskalna politika, ako želimo da oborimo inflaciju, onda monetarna mora da bude čvršća i da kamatne stope i dalje budu na sadašnjem visokom nivou, što opet nije dobro za privredu – kaže prof Arsić.

Ali, naglašava, ako se popusti i fiskalna i monetarna, onda ćemo imati veću inflaciju.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS), ističe da ono što može da bude neki od potencijalnih inflatornih pritisaka jeste situacija u vezi sa energentima. Ali i pitanje kretanja cene prirodnog gasa, zato što je sada tranzit preko Ukrajine onemogućen. Kao i naftnih derivata, budući da postoje potencijalne sankcije za NIS. I u tom smislu, dakle, može da bude uticaja da dođe do porasta cena energenata zahvaljujući eksternim i unutrašnjim faktorima i da to bude inflatorni pritisak.

– Međutim, mi to ne očekujemo. Imajući u vidu da je januar praktično prošao, dakle, zima je skoro prebrođena, bar što se tiče našeg tržišta, a dovoljno je gasa, goriva. Ipak, to je ono što u teoriji može da bude pritisak – ističe naš sagovornik.

Stanić dodaje da su važna i dešavanja u Americi, odnosno kakve će biti reakcije na priče o potencijalnim carinama koje se mogu desiti. Sve to može da oteža međunarodnu trgovinu i da dođe generalno do rasta cena u sektoru hrane i svega ostalog.

– Ali mi zaista verujemo da je inflacija ipak pod kontrolom. Definitivno je već u granicama cilja NBS, što znači da inflacija u Srbiji više nije problem, bar ono kako se tretira. Postoje određene kategorije proizvoda čije cene i dalje rastu, kao na primer kafa, što je posledica dešavanja na tržištu. Ali ona prosečna inflacija je sada stavljena u okvire NBS, što znači da više nije toliki problem – smatra Stanić.