Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali razgovarao je danas sa regionalnom direktorkom Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju o projektima koji se sprovode u saradnji sa tom finansijskom institucijom, kao i o aktuelnoj ekonomskoj situaciji u našoj zemlji.
Mali je, predstavljajući makroekonomske pokazatelje Srbije, istakao da je naša zemlja i dalje ekonomski jaka i stabilna, da smo u dve godine pandemije bili najbrže rastuća ekonomija u Evropi i da smo u prvom kvartalu ove godine ostvarili privredni rast od 4,3 odsto BDP-a, a u drugom od 3,9 odsto.
Ministar je rekao i da je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu iznosila 8,9 odsto, dok je 2012. godine bila na nivou od 25,9 odsto, uz napomenu da smo u prvih osam meseci privukli 2,66 milijardi evra stranih direktnih investicija, a da je javni dug na nivou od oko 54 odsto, što je daleko ispod onog koji propisuje Mastriht.
On je podsetio i na to da će u Srbiji od 1. novembra biti povećane penzije za devet odsto, a potom od 1. januara za još 12,1 odsto, kao i da se planira povećanje plata u javnom sektoru od 12,5 odsto i minimalne zarade od 14,3 odsto.
Aktuelna svetska kriza nije zaustavila velike infrastrukturne projekte koji su važni za rast naše ekonomije, rekao je Mali, dodavši da se, kao i sve zemlje u Evropi, suočavamo sa velikim izazovima kada je u pitanju energetska kriza, pri čemu imamo najjeftiniju cenu struje u Evropi od 43 evra po megavat-satu.
Ministar je napomenuo i da su ograničene cene goriva na pumpama, te da je to samo deo paketa mera koji se sprovodi kako se teret krize ne bi preneo na privredu i građane.
Uspešno su uvedeni i novi sistemi eFiskalizacija i eFaktura, rekao je on, dodavši da Srbija nastavlja sa reformskim procesom.
Šaoćing Ju je izrazila zadovoljstvo zbog nastavka saradnje koju su njeni prethodnici uspešno postavili, naglasivši da je sa Srbijom dogovoren najveći program u odnosu na ceo region Zapadnog Balkana.
Ona je takođe podsetila na novi Okvir za saradnju sa Srbijom za period od 2022. do 2026. godine i planove za budžetsku podršku za ovu i narednu godinu.
Okvirom za saradnju predviđa se osnaživanje makrofiskalnog okvira za zeleniji rast i zelene investicije, kao i poboljšanje poslovnog okruženja i regionalne integracije, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.