Ekonomija - Bosna i Hercegovina

Srpska imala najveći rast BDP-a na zapadnom Balkanu

Bruto društveni proizvod (BDP) RS u posljednjih pet godina u prosjeku je rastao po nominalnoj stopi od 9,1 odsto, dok su plate u ovom periodu porasle za polovinu.

Ukupno povećanje BDP-a u 2009. u odnosu na 2006. godinu iznosi 29,8 odsto, što predstavlja najveći rast među zemljama zapadnog Balkana.

U Ministarstvu finansija RS kažu da je realna stopa BDP-a 2006. godine u RS iznosila 5,8 odsto, 2007. godine 6,7 odsto, u 2008. rast BDP-a iznosio je 6,2 odsto, dok je u 2009. godini BDP imao nultu stopu rasta.

- Prosječna neto plata u 2009. godini veća za 51,2 odsto od prosječne plate u 2006. godini, a u ovom periodu plate su rasle po stopi do 14,8 odsto - kazali su u Ministarstvu.

BDP RS u 2008. rastao je 15,5 odsto nominalno i 6,2 odsto realno, dok je u 2009, u godini svjetske ekonomske krize, nominalno porastao za 0,1 odsto u odnosu na 2008. godinu i iznosio je 8,48 milijardi maraka.

Direktor Ekonomskog instituta Banja Luka Duško Jakšić kaže da je Republika Srpska od 2005. do 2008. godine imala najveću stopu rasta BDP-a na zapadnom Balkanu.

- Čak i u 2009. godini RS je imala najmanji pad BDP-a u odnosu na zemlje regiona. Društveni proizvod prošle godine bio je na nultoj stopi rasta, dok je kod zemalja u regionu pao za dva do pet odsto. To se desilo zbog toga što smo u tom periodu obezbijedili značajne investicije i pokrenuli proizvodnju, prije svega u Rafineriji nafte u Brodu, ali pokrenuti su i neki drugi kapaciteti - kazao je Jakšić.

Dodao je da kriza nije potpuno zaobišla ni RS i da se to najviše vidi po tome što su smanjene doznake iz inostranstva.

- Ipak, moramo da primijetimo da kod nas u periodu najvećeg uticaja krize nije zaustavljena nijedna investicija. U prilog tome govore i činjenice da je u Rafineriji u Brodu u periodu 2008. i 2009. bilo dosta investicija, nastavljena je izgradnja autoputa Banja Luka - Gradiška, kao i modernizacija željeznica. Dakle, nije nam se desilo da smo neku investiciju prekinuli ili neku fabriku zatvorili - kazao je Jakšić.

Dodao je da je zahvaljujući tome, iako je prerađivačka industrija bila ugrožena, u RS zadržan nivo plata.

- Sve analize pokazuju da imamo veliku potrošnju iznad realne materijalne proizvodnje. Ako želimo da zadržimo postojeći nivo plata moramo u što skorijem periodu da ostvarimo rast BDP-a između tri i šest odsto - kazao je Jakšić.

Ona je navela da je ukupan dug RS na kraju 2009. godine iznosio 3,2 milijarde maraka ili 38,8 odsto BDP-a, od čega je spoljni dug 21,9 odsto, a unutrašnji 16,9 odsto BDP-a.

Industrijska proizvodnja u prošloj godini, kada su mnogi bilježili negativne stope, u RS rasla je za 19 odsto, a ovaj trend rasta nastavlja se i u ovoj godini.

Prosječna plata 2006. godine iznosila je 521 marku, 2007. godine 585 maraka, a 2008. godine 755 maraka. Prosječna plata u 2009. godini u Republici Srpskoj bila je 788 maraka, dok je u februaru ove godine iznosila 772 marke.

Jakšić kaže da su plate u Srpskoj, ako se porede u odnosu na zemlje u okruženju sa sličnim ili istim BDP-om, više nego u tim zemljama.

- U Republici Srpskoj plate su skoro duplo veće nego u Bugarskoj, veće su i od onih u Makedoniji, dok je ista kao u Srbiji - naglasio je Jakšić.

Spoljnotrgovinska razmjena u RS u prošloj godini iznosila je 5,24 milijardi maraka.

Stopa nezaposlenosti u prošloj godini bila je 21,4 odsto, a zaposlenosti 37,2 odsto. Lani je nezaposleno bilo blizu 140.000 ljudi.

Hrvatski bruto društveni proizvod u 2009. godini bio je realno manji za 5,8 odsto u odnosu na 2008. godinu. Statistički podaci pokazuju da BDP Hrvatske posljednji put ima pad 1999. godine, i to 1,5 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, BDP je zabilježio pad od tri odsto u 2009. u odnosu na prethodnu godinu. Vrijednost BDP-a Srbije u 2009. godini bila je 31,5 milijardi evra.

- Na pad BDP-a u Srbiji od 1,6 odsto u posljednjem kvartalu 2009. godine najviše su uticali trgovina, prerađivačka industrija i građevinarstvo - podaci su Zavoda.

Dodaju da su ublažavanju pada BDP-a u tom periodu najviše doprinijeli saobraćaj, sektor finansijskog posredovanja i ostale usluge.

Prema podacima Zavoda, u prvom kvartalu prošle godine realni pad BDP-a iznosio je 4,1 odsto, u drugom 4,2, u trećem 2,3, a u četvrtom 1,6 odsto.

Prema procjenama za prošlu godinu BDP-a u Federaciji BiH ostvario je pad za više od tri odsto.