Ekonomija - Srbija

Stopa nezaposlenosti u Srbiji smanjena na 20,1 odsto

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović saopštio je danas da je ukupna ekonomska aktivnost u Srbiji u 2013. godini, merena bruto-domaćim proizvodom (BDP) i iskazana u cenama prethodne godine, zabeležila realni rast od 2,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Vukmirović je, na godišnjoj konferenciji za novinare Republičkog zavoda za statistiku održanoj u Vladi Srbije, naveo da su, posmatrano po aktivnostima, najveći rast imali poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, sektor snabdevanja strujom, gasom i parom, kao i prerađivačka industrija.

On je ukazao na to da je pad zabeležen u građevinarstvu, ostalim uslužnim delatnostima, trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila, dok je industrijska proizvodnja u ovoj godini imala rast fizičkog obima od 6,3 odsto.

Prema njegovim rečima, stopa rizika od siromaštva u 2012. godini među stanovnicima Srbije iznosila je 24,6 odsto, a u poređenju sa 30 evropskih zemalja, u koje su ubrojane članice EU, Norveška, Švajcarska i Island, naša zemlja je rekorder po stopi tog rizika.

Odmah iza Srbije je Grčka sa stopom od 23,1 odsto, a slede Rumunija sa 22,6 odsto, Španija sa 22,2 odsto i Bugarska sa 21,2 odsto, pri čemu najnižu stopu rizika ima Island sa 7,9 odsto, ukazao je direktor Republičkog zavoda za statistiku.

Prag rizika od siromaštva posmatrano po prihodima za jednočlano domaćinstvo u Srbiji iznosi 13.680 dinara, za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom 24.624 dinara, a za dvoje odraslih i dvoje dece 28.728 dinara, precizirao je Vukmirović.

Anketa je, kako je naveo, pokazala da su osobe mlađe od 18 godina najviše izložene riziku od siromaštva, sa učešćem od 30 odsto, dok najnižu stopu rizika od siromaštva imaju osobe starije od 65 godina - 19,5 odsto.

Takođe, najveću stopu rizika od siromaštva imaju ljudi u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe sa troje ili više izdržavane dece - 44,4 odsto, kao i samohrani roditelji sa jednim detetom ili više izdržavane dece - 36,2 odsto, istakao je on.

Prema njegovim rečima, u zavisnosti od radnog statusa, kod osoba životne dobi od 18 i više godina najizloženiji riziku od siromaštva jesu nezaposleni - 48,7 odsto, dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca - 6,4 odsto.

Kod samozaposlenih lica ta stopa iznosi 38,3 odsto, a stopa rizika od siromaštva kod penzionera iznosi 14,5 odsto, dodao je Vukmirović.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku je podsetio na to da je anketa o prihodima i uslovima života prvi put sprovedena na teritoriji Srbije u periodu od 6. maja do 17. juna ove godine.

Vukmirović je saopštio da je anketirano 6.501 domaćinstvo, odnosno 17.187 ljudi starih 15 i više godina, i dodao da je anketa, koja je bila anonimna, sprovedena metodom direktnog intervjua sa članovima domaćinstva.

Sprovođenje ovog istraživanja, koje se realizuje jednom godišnje, kako je istakao, jeste od posebnog značaja imajući u vidu da je ono zasnovano na standardizovanoj metodologiji za sve države članice Evropske unije, čime je obezeđena uporedivost podataka.

On je naglasio da je stopa nezaposlenosti u Srbiji u oktobru ove godine iznosila 20,1 odsto, odnosno da beleži smanjenje u odnosu na april, kada je bila 24,1 odsto.

Stopa nezaposlenosti, koja predstavlja učešće nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika, iznosila je 19,4 odsto za muško i 21,2 odsto za žensko stanovništvo, precizirao je Vukmirović.

On je saopštio da je stopa nezaposlenosti u beogradskom regionu iznosila 16,7 odsto, u Vojvodini 23,1 odsto, u regionu Šumadije i zapadne Srbije 18,6 odsto, a u regionu južne i istočne Srbije 22 odsto.

Prema njegovim rečima, stopa zaposlenosti, koja predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina, u oktobru je iznosila 39,1 odsto, što u odnosu na april predstavlja rast od 2,8 procentnih poena.

Od toga, kako je dodao, stopa zaposlenosti za muškarce iznosila je 46,2 odsto, a za žene 32,5 odsto.

Vukmirović je ukazao na to da je najveća stopa zaposlenosti zabeležena u regionu Šumadije i zapadne Srbije - 41,1 odsto, a zatim i u regionu južne i istočne Srbije, gde je iznosila 39,3 odsto.

U beogradskom regionu ova stopa je iznosila 38,8 odsto, a u regionu Vojvodine 37,3 odsto, dodao je direktor Republičkog zavoda za statistiku.

On je rekao da je stopa neformalne zaposlenosti u oktobru veća za 2,1 odsto u odnosu na april, dok je za 2,4 odsto veća nego u oktobru prethodne godine.

Vukmirović je objasnio da stopa neformalne zaposlenosti predstavlja procenat lica u ukupnom broju zaposlenih koja rade bez formalnog ugovora o radu, i dodao da radnu snagu čine sva lica koja rade makar jedan sat nedeljno, ili aktivno traže posao u cilju sticanja sredstava za život.

On je rekao i da je anketa o radnoj snazi sprovedena u oktobru, na uzorku od približno 8.700 domaćinstava na području Srbije, i dodao da je anketirano ukupno 25.048 ljudi.

Rukovodilac Odeljenja za istraživanja domaćinstva Vladan Božanić ukazao je na to da je rast privrednih aktivnosti u ovoj godini uslovio i rast zaposlenosti i pad nezaposlenosti.

Božanić je naveo da se po rastu zaposlenih istakao sektor poljoprivrede, ali i svi drugi sektori koji su u 2013. godini zabeležili rast.

On je naveo da je realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem kvartalu ove godine, u odnosu na isti period 2012. godine, iznosio 3,7 odsto, uz napomenu da desezonirana serija podataka pokazuje rast BDP-a u trećem kvartalu ove godine od 1,4 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

Prema njegovim rečima, posmatrano po delatnostima, u trećem kvartalu 2013. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast zabeležen je u sektorima snabdevanja električnom energijom, gasom i parom - 20,5 odsto, informisanja i komunikacija - 12,5 odsto, prerađivačke industrije - 8,7 odsto, kao i u sektoru rudarstva 8,3 odsto.

Značajan pad zabeležen je u sektoru građevinarstva - 26 odsto, sektoru saobraćaja -3,5 odsto i finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja - 2,7 odsto, saopštio je Božanić.

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, u trećem kvartalu ove godine, u poređenju sa istim prošlogodišnjim razdobljem, realan rast zabeležen je kod izvoza robe i usluga (26,7 odsto), uvoza robe i usluga (6,9 odsto), i izdataka za finalnu potrošnju države (1,8 odsto), ukazao je on.

Realan pad je, kako je naveo, zabeležen kod sledećih agregata: bruto investicije u osnovne fondove - 10,3 odsto, izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava - 2,1 odsto i izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima - 1,7 odsto.

Božanić je rekao da je spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih 11 meseci ove godine iznosio približno 5,25 milijardi dolara, što je 24,2 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Prema njegovim rečima, Srbija je izvezla robu u vrednosti od 13,39 milijardi dolara, što je porast od 30,6 odsto u odnosu na isti period 2012. godine, a uvezla za 18,63 milijarde, što predstavlja povećanje od 8,5 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 71,9 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 58,6 odsto, istakao je on.

Božanić je saopštio da su glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu, pojedinačno, bili Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija i Crna Gora, dok su glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, takođe pojedinačno, bili Italija, Nemačka, Ruska Federacija, Kina i Mađarska.

Spoljnotrgovinska robna razmena, kako je istakao, bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, pri čemu zemlje članice Evropske unije čine 62,6 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner bile su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima je zabeležen suficit u razmeni u visini od 1,57 milijardi dolara, dodao je Božanić.

On je rekao da su najveće učešće u izvozu imala drumska vozila, električne mašine i aparati, povrće i voće, obojeni metali, žitarice i proizvodi na bazi žitarica, pri čemu izvoz ovih pet odseka čini 36,2 odsto ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu, kako je precizirao, jesu drumska vozila, nafta i naftni derivati, prirodni gas, električne mašine i aparati, kao i medicinski i farmaceutski proizvodi, čiji uvoz čini 33,6 odsto ukupnog uvoza.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu od 7,7 odsto, dodao je on.

Prema njegovim rečima, promet robe u trgovini na malo od januara do novembra ove godine u stalnim cenama manji je za 5,6 odsto nego u istom periodu prošle godine.

U novembru 2013. godine, u odnosu na novembar 2012. godine, promet robe u trgovini na malo u Srbiji veći je u stalnim cenama za 3,1 odsto, dok je u novembru, u odnosu na oktobar, promet robe manji u stalnim cenama za 4,2 odsto, saopštio je Božanić.